Андреј Јовановић: Политика пред бизнисом мора бити у другом плану

Један од највећих српских бизнисмена Андреј Јовановић и Бојан Миловановић јавности су најпре постали познати као власници “ Марбо продукта”, компаније која је производила чипс, а коју су касније продали корпорацији “Пепси” за 200 милиона евра. Пре две године, у  сарадњи са инвестиционим фондом Мид Еуропа Партнерс купили су Данубе Foods Гроуп у чијем саставу су познате српске компаније “ Имлек”, “ Млекара Суботица”, “ Бамби” и “Књаз Милош“, а власници су и ланца приватних клиника МедиГроуп, као и прехрамбеног ланца BigPizz. Уз то, изградили су стамбени блок А у Новом Београду, а њихов је и хотел “ Хилтон” који граде у центру Београда. Власници су три банке.

Упркос пословним успесима и признањима која добија за рад, Андреј Јовановић углавном остаје непознат широј јавности и за њега, као за скоро ниједног другог бизнисмена у Србије, важи оцена да је из “ничега створио све”. Памти се више као “онај момак који је продао Чипси” и то ником другом до “ Пепсију”. У интервјуу за недељни “Дневник” Андреј Јовановић објашњава да се о њему и поред пословних резултата које је остварио ретко пише и говори због тога што се у Србији, нажалост, појам бизнисмен најчешће тумачи у негативном контексту, а толико има људи који су капитал стекли са својих десет прстију.

-Бојан и ја смо „Марбо“ стварали мукотрпним радом готово 15 година, и продали га у најбољем тренутку. У бизнису је најважније имати добар тајминг и одређену дозу хазардерства што смо применили и на друге послове. Тек касније су дошле професионалне и друштвене заслуге, што је и природно. Драго ми је што се о мени сада пише искључиво у контексту доброг пословања “Мојих брендова” и других мојих компанија, и као о човеку који је својим радом створио неке нове вредности. Квалитет, професионализам, стручност и упоран рад увек испливају на површину и постану цењени и признати- каже Јовановић.

Недавно је Зоран Дракулић, председник Клуба “Привредник”, чији сте члан, изјавио да је потребно помирити бизнис и политику. Да ли је то могуће и шта би ваљало учинити?

- Истина је да економија, посебно у нашем региону мање или више трпи утицај политике, као што се и економска кретања одражавају на политичка збивања. Али, кад постоји интерес компанија у земљи и окружењу да сарађују, политика пада у други план, јер су економисти прагматичнији, и много лакше налазе заједнички језик него политичари. Бизнис не трпи чекање и одлагање, а када постоји интерес привредника за сарадњом, тада за њих баријера нема.

Могу ли се у Србији задржати квалитетни и стручни људи без којих српска привреда не може да иде напред и шта треба учинити да би они остали овде?

- Више пута сам у јавности и на стручним скуповима говорио да је круцијално за нашу привреду и њен даљи развој да се стручни и квалитетни кадрови, а хвала богу имамо их пуно, задрже у земљи. Да би се спречио одлив стручњака неопходан је и негујући однос послодавца према запосленима, али и велика подршка Европске уније, Владе и локалних самоуправа. Помаци у том смислу се већ виде, како у земљи тако и у мојим компанијама, а  сигуран сам да у Србији долази још боље време за привреду.

О српској радној снази се прича да је квалификована, а јефтина. Да ли је то заиста тако и колико је за послодавца важан добар и уједно задовољан радник, а он то може бити једино ако је адекватно плаћен за свој рад?

-Послодавци треба да схвате да доброг газде и доброг послодавца нема без доброг и задовољног радника. Развој и ширење пословања не сме да иде науштрб оних који ту вредност стварају, јер без њиховог доприноса, те вредности нема.

Недавно сте заједно са Бојаном Миловановићем купили још једну, трећу по реду, банку. Тиме сте свом бизнису -  својим брендовима, грађевинарству и хотелу додали и банкарство. Значи ли то да је банкарство Ваша нова делатност којој намеравате да се више посветите јер је видите као “нормалан” след у пословним активностима или нешто друго?

-На српском банкарском тржишту дошло је до укрупњавања, а куповина “Пиреус банке” био је логичан след у стратешком развоју Директне банке, јер сматрам да је за српску економију и привреду веома важно да банке буду у рукама српских власника, из више разлога. Први је што профит на овај начин остаје у земљи, а ширењем домаћих банака подржава се и национална економија. Предност Директне банке је што се све одлуке доносе овде у Србији.  Нема централе која је у некој другој земљи, па треба да прођу месеци док се донесу одлуке везане за клијента – објашњава Јовановић и додаје да је Директна банка је много флексибилнија и ближа клијентима уз врло једноставан систем управљања.

-То је нарочито битно у области привреде, малих и средњих предузећа, којима ћемо сада бити више окренути. Циљ је да наши клијенти од тренутка када уђу у банку у тачно утврђеном року добију одговор. Сви који су у привреди знају да таква извесност пуно значи. Врло добро знам да имамо мале привреднике који имају добру идеју, и њих треба неко да подржи- закључује Јовановић.  

Љубинка Малешевић