Andrej Jovanović: Politika pred biznisom mora biti u drugom planu

Jedan od najvećih srpskih biznismena Andrej Jovanović i Bojan Milovanović javnosti su najpre postali poznati kao vlasnici “ Marbo produkta”, kompanije koja je proizvodila čips, a koju su kasnije prodali korporaciji “Pepsi” za 200 miliona evra. Pre dve godine, u  saradnji sa investicionim fondom Mid Europa Partners kupili su Danube Foods Group u čijem sastavu su poznate srpske kompanije “ Imlek”, “ Mlekara Subotica”, “ Bambi” i “Knjaz Miloš“, a vlasnici su i lanca privatnih klinika MediGroup, kao i prehrambenog lanca BigPizz. Uz to, izgradili su stambeni blok A u Novom Beogradu, a njihov je i hotel “ Hilton” koji grade u centru Beograda. Vlasnici su tri banke.

Uprkos poslovnim uspesima i priznanjima koja dobija za rad, Andrej Jovanović uglavnom ostaje nepoznat široj javnosti i za njega, kao za skoro nijednog drugog biznismena u Srbije, važi ocena da je iz “ničega stvorio sve”. Pamti se više kao “onaj momak koji je prodao Čipsi” i to nikom drugom do “ Pepsiju”. U intervjuu za nedeljni “Dnevnik” Andrej Jovanović objašnjava da se o njemu i pored poslovnih rezultata koje je ostvario retko piše i govori zbog toga što se u Srbiji, nažalost, pojam biznismen najčešće tumači u negativnom kontekstu, a toliko ima ljudi koji su kapital stekli sa svojih deset prstiju.

-Bojan i ja smo „Marbo“ stvarali mukotrpnim radom gotovo 15 godina, i prodali ga u najboljem trenutku. U biznisu je najvažnije imati dobar tajming i određenu dozu hazarderstva što smo primenili i na druge poslove. Tek kasnije su došle profesionalne i društvene zasluge, što je i prirodno. Drago mi je što se o meni sada piše isključivo u kontekstu dobrog poslovanja “Mojih brendova” i drugih mojih kompanija, i kao o čoveku koji je svojim radom stvorio neke nove vrednosti. Kvalitet, profesionalizam, stručnost i uporan rad uvek isplivaju na površinu i postanu cenjeni i priznati- kaže Jovanović.

Nedavno je Zoran Drakulić, predsednik Kluba “Privrednik”, čiji ste član, izjavio da je potrebno pomiriti biznis i politiku. Da li je to moguće i šta bi valjalo učiniti?

- Istina je da ekonomija, posebno u našem regionu manje ili više trpi uticaj politike, kao što se i ekonomska kretanja odražavaju na politička zbivanja. Ali, kad postoji interes kompanija u zemlji i okruženju da sarađuju, politika pada u drugi plan, jer su ekonomisti pragmatičniji, i mnogo lakše nalaze zajednički jezik nego političari. Biznis ne trpi čekanje i odlaganje, a kada postoji interes privrednika za saradnjom, tada za njih barijera nema.

Mogu li se u Srbiji zadržati kvalitetni i stručni ljudi bez kojih srpska privreda ne može da ide napred i šta treba učiniti da bi oni ostali ovde?

- Više puta sam u javnosti i na stručnim skupovima govorio da je krucijalno za našu privredu i njen dalji razvoj da se stručni i kvalitetni kadrovi, a hvala bogu imamo ih puno, zadrže u zemlji. Da bi se sprečio odliv stručnjaka neophodan je i negujući odnos poslodavca prema zaposlenima, ali i velika podrška Evropske unije, Vlade i lokalnih samouprava. Pomaci u tom smislu se već vide, kako u zemlji tako i u mojim kompanijama, a  siguran sam da u Srbiji dolazi još bolje vreme za privredu.

O srpskoj radnoj snazi se priča da je kvalifikovana, a jeftina. Da li je to zaista tako i koliko je za poslodavca važan dobar i ujedno zadovoljan radnik, a on to može biti jedino ako je adekvatno plaćen za svoj rad?

-Poslodavci treba da shvate da dobrog gazde i dobrog poslodavca nema bez dobrog i zadovoljnog radnika. Razvoj i širenje poslovanja ne sme da ide nauštrb onih koji tu vrednost stvaraju, jer bez njihovog doprinosa, te vrednosti nema.

Nedavno ste zajedno sa Bojanom Milovanovićem kupili još jednu, treću po redu, banku. Time ste svom biznisu -  svojim brendovima, građevinarstvu i hotelu dodali i bankarstvo. Znači li to da je bankarstvo Vaša nova delatnost kojoj nameravate da se više posvetite jer je vidite kao “normalan” sled u poslovnim aktivnostima ili nešto drugo?

-Na srpskom bankarskom tržištu došlo je do ukrupnjavanja, a kupovina “Pireus banke” bio je logičan sled u strateškom razvoju Direktne banke, jer smatram da je za srpsku ekonomiju i privredu veoma važno da banke budu u rukama srpskih vlasnika, iz više razloga. Prvi je što profit na ovaj način ostaje u zemlji, a širenjem domaćih banaka podržava se i nacionalna ekonomija. Prednost Direktne banke je što se sve odluke donose ovde u Srbiji.  Nema centrale koja je u nekoj drugoj zemlji, pa treba da prođu meseci dok se donesu odluke vezane za klijenta – objašnjava Jovanović i dodaje da je Direktna banka je mnogo fleksibilnija i bliža klijentima uz vrlo jednostavan sistem upravljanja.

-To je naročito bitno u oblasti privrede, malih i srednjih preduzeća, kojima ćemo sada biti više okrenuti. Cilj je da naši klijenti od trenutka kada uđu u banku u tačno utvrđenom roku dobiju odgovor. Svi koji su u privredi znaju da takva izvesnost puno znači. Vrlo dobro znam da imamo male privrednike koji imaju dobru ideju, i njih treba neko da podrži- zaključuje Jovanović.  

Ljubinka Malešević