Агенти за некретнине: Рат у Украјини највише утицао на сектор издавања

Директор агенције "Бокс некретнине" из Ниша Владимир Живадиновић, за Танјуг је рекао да на територији Ниша није било велике потражње за куповином станова јер су прве опције грађана Русије и Украјине били Београд и Нови Сад, тако да директно то није утицало на тржиште, али индиректно јесте јер је на нивоу државе дошто до раста цене некретнина због њиховог доласка.

На територији нишког округа дошло је до великог раста потражње простора за издавање, како станова тако и пословног простора и самим тим је то утицало на раст цена, наводи Живадиновић.

Како је рекао, када би се рат сутра завршио не би дошло до брзог пада цена, јер су се људи на неки начин већ навикли.

Руси и Украјинци долазе код нас и изнајмљују станове, а тај простор користе и за рад и за живот. То је један од разлога због којег се њима исплати да плате вишу цену, а и цена ренте код њих је већа него код нас, па је и то разлог због кога им је прихватљиво да плате више од наших грађана, наводи Живадиновић.

Додаје да се на улицама Ниша може се чути руски и украјински језик, али није сигуран да они желе да се у том граду настане за стално, јер би, како претпоставља, они и куповали станове у том случају.

Они махом траже станове за изнајмљивање, јер претпостављам да чекају да се нешто поводом рата деси, истакао је Живадиновић.

Додаје да је међу страним студентима који су прошле године дошли на Медицински факултет у Нишу велики број оних који су пребегли из Украјине, с обзиром да они имају департман који се слуша на енглеском језику, али како истиче ни они нису потенцијални купци већ и њих више интересује изнајмљивање станова.

Директор агенције Арт некретнине из Београда Урош Јовановић рекао је за Танјуг да су држављани Русије и Украјине у протеклој години у повећаном обиму изнајмљивали станове у Београду у три таласа, у марту, јуну и октобру месецу.

У том периоду је дошло преко 150.000 људи по званичним подацима. Примарно су били заинтересовани за издавање. Један знатно мањи део је био заинтересован и за куповину, можда мање од једног  процента, наводи Јовановић.

Додаје да се тај тренд сада полако мења, и да један део њих од закупаца сада постају купци.

Према његовој оцени, у хипотетичкој ситуацији уколико би сутра дошло до краја рата на тржишту некретнина не би моментално дошло до великог пада цена.

Сигурно да би се одразило али не одмах. По свим иноформацијама које имамо имате један велики део људи који су дошли из ИТ сектора и по мојим информацијама, огроман број сервиса, односно алата не могу да користе у Руској Федерацији у овом тренутку, истиче Јованоцић и додаје да је велики број сада везан за Србију због посла.

Истиче и да су постојале ситуације да станодавци имају једну цену за руске или украјинске држављане, а да за домаће другу мало нижу.

Али је то касније нестало, пошто је била изузетно велика потражња руских држављана за становима и били су спремни да плате већу цену од тржишне тако да се велики број станодаваца одлучивао за њих, наводи Јовановић.

Додаје да су руски држављани спремни да плате закуп у виси 700-800 евра па навише, па чак и 1.000-2.000 евра.

Један број је отишао и ван Београда јер је у тим градовима закуп нижи. Немају сви држављани Русије буџет од 1.000 евра и више, тако да је велики број њих брзо схватио да ко нема толики буџет, иде ван Београда, наводи Јовановић.