НАЛЕД: Влада напредовала у припреми прописа за привреду

Фото: Youtube Printscreen

БЕОГРАД: Влада Србије је благо унапредила квалитет припреме прописа важних за пословање привреде и укупна вредност НАЛЕД-овог Регулаторног индекса Србије за 2019-2020. износи 49 од максималних 100 поена, што је побољшање у односу на период 2013-2016. када је износио 47,5.

Посматрајући појединачна министарства, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је најквалитетније припремало своје прописе имајући у виду да је 90 одсто закона имало анализу ефеката.

То је речено данас у првом НАЛЕД-овом подкасту #1: Све о реформама и како се до њих (не) долази, са Иваном Радаком поводом представљања годишњег извештаја о квалитету регулаторног окружења у Србији 2019/20.

Министарство финансија посебно се истакло по броју донетих закона важних за привреду (31), а заједно с Министарством за европске интеграције и по доступности информација где су оба заслужила максималну оцену.

О извештају о квалитету регулаторног окружења у Србији 2019/20. говорили су један од креатора Регулаторног индекса Србије, професор Правног факултета у Београду и члан Научног већа НАЛЕД-а Бранко Радуловић и саветник НАЛЕД-а за економски развој Душан Васиљевић.

Најбољу оцену (74 од 100) министарства су добила за доступност информација односно одговарање на упите привреде и захтеве за информације од јавног значаја, као и за квалитет информација које пружају на својим сајтовима.

Друга најбоља оцена (64 од 100) добијена је за јавност припреме прописа, а најзначајније побољшање је смањење броја прописа донетих по хитном поступку, са 60 одсто у 2016. на 25,5 одсто у прошлој години.

"Регулаторни индекс Србије је објективни показатељ квалитета процеса доношења и примене закона, и предвидивости пословног окружења. Док је у неколико области дошло до позитивних помака у процесу припреме прописа, забележени су и лошији резултати", рекао је Радуловић.

Како је рекао, највећи пад у односу на prеthodni РИС регистрован је у квалитету припреме прописа јер је за свега 65,5 одсто посматраних закона урађена анализа ефеката пре усвајања, што је за 25 процентних поена слабије него 2016.

Смањен је и број јавних расправа, које се сада спроводе у 60 одсто случајева, док је тај проценат 2016. износио 90 одсто, каже професор Радуловић.

Натполовичну оцену РИС-а (53 од 100) добила је још и компонента предвидивости припреме прописа.