Најтраженији половњаци стари око 15 година

Наравно, значајно се променило и понашање и интересовање потрошача јер се, практично, купује само оно што је неопходно, а велики пазари се одлажу, те је пад потражње видљив у готово свим делатностима.

То је видљиво и код продаје аутомбила: у односу на 2019. годину, мање је купаца – и нових и половних возила. Анализа сајта polovniautomobili.com показује да је продаја половних аутомобила у Србији у периоду јануар–новембар смањена осам одсто у односу на исти период преклане, односно да је продат укупно 128.121 половни аутомобил, док их је у истом периоду 2019. било продато 139.383. Продаја нових и лаких комерцијалих возила пала је 25 процената: од јануара до новембра продата су 23.872 нова аутомобила, док је у истом периоду 2019. године било 31.602 купца нових возила. 

Како кажу на ауто-плацевима на којима се продају половни аутомобили, потражња је и сада мања него истом еприоду 2019. Указују на то да је најмање интересовања купаца било током ванредног стања, а након тога су почели да се враћају. На тржишту половних аутомобила од јуна се бележи већа продаја него годину раније, те је у октобру продато више од 15.000 половњака, а у новембру 10.590. 

Истовремено, мањи је и увоз половних аутомобила. По подацима Републичког завода за статистику, од јануара до октобра увезено је седам одсто мање половних аутомобила него у истом периоду преклане. Пад је био нарочито изражен у првој половини године, а до стабилизације је дошло у летњим месецима. Од јула до октобра увезено је 49.919 половних аутомобила, а током истог периода претпрошле године 38.797.

Што се тиче старости половњака, купци су се најчешће одлучивали да  пазаре аутомобиле старе око 15 година, а највише су, као и раније, куповани дизелаши: продато их је чак 71 одсто, док је половњака бензинаца продато 26 одсто. Навике купаца половњака нису се значајно промениле јер се и даље најчешће купују возила „фолксваген”, „опел”, „пежо”, „ауди”, „рено”...

Када је реч о новим возилима, највећи пад продаје забележен је у марту и априлу, када је, иначе, купаца највише, а ове године није одржан ни Сајам аутомобила у Београду. Тако је у марту 2019. године продато 2.929 путничких и лаких комерцијалних возила, а у истом месецу 2020. готово упола мање – 1.519. У априлу је пад продаје био још већи – бројка је с 4.258, колико је нових возила продато тог месеца претпрошле године, пала на 1.042. Ни након укидања ванредног стања интересовање купаца није достигло претпрошлогодишњи ниво те је од маја до новембра продато 17.162 нових аутомобила, а у истом периоду 2019. године 20.752.

Пандемија коронавируса значајно је утицала и на промену навика грађана Србије па су се, више него раније, куповали бицикли, а забележен је и велики раст продаје нових мопеда, нарочито нових мотоцикала. У односу на prеthodnu годину, у првих десет месеци 2020. продаја мопеда скочила је 12 одсто, а мотоцикала чак 69 процената.

Када је реч о новим аутомобилима, највише је нових власника „шкоде”, а потом „фијата”, „реноа”, „тојота” и „хјундаија”. И док су купци половних возила најчешће куповали дизелаше, они који су у своје гараже одвезли нове аутомобиле најчешће су се одлучивали за оне с који као погонско гориво користе бензин.

Прошле године је на европском тржишту евидентан био пораст продаје возила на алтернативне погоне, те се, по последњим подацима, продаја електричних возила изједначава с возилима која као погонско гориво користе дизел. И у Србији је 2020. године било купаца који су приликом куповине возила показали да воде рачуна и о заштити животне средине. Наравно, проценат оних који су купили електрични аутомобил је мали – свега 0,15 одсто, али је и то је охтрабрујући податак.

Д. Млађеновић