Najtraženiji polovnjaci stari oko 15 godina
NOVI SAD: Epidemija koronavirusa u celom svetu, pa i u Srbiji, uticala je na promenu u svim sferama života i rada, proizvodnje, kupovine, prodaje...
Naravno, značajno se promenilo i ponašanje i interesovanje potrošača jer se, praktično, kupuje samo ono što je neophodno, a veliki pazari se odlažu, te je pad potražnje vidljiv u gotovo svim delatnostima.
To je vidljivo i kod prodaje autombila: u odnosu na 2019. godinu, manje je kupaca – i novih i polovnih vozila. Analiza sajta polovniautomobili.com pokazuje da je prodaja polovnih automobila u Srbiji u periodu januar–novembar smanjena osam odsto u odnosu na isti period preklane, odnosno da je prodat ukupno 128.121 polovni automobil, dok ih je u istom periodu 2019. bilo prodato 139.383. Prodaja novih i lakih komercijalih vozila pala je 25 procenata: od januara do novembra prodata su 23.872 nova automobila, dok je u istom periodu 2019. godine bilo 31.602 kupca novih vozila.
Kako kažu na auto-placevima na kojima se prodaju polovni automobili, potražnja je i sada manja nego istom epriodu 2019. Ukazuju na to da je najmanje interesovanja kupaca bilo tokom vanrednog stanja, a nakon toga su počeli da se vraćaju. Na tržištu polovnih automobila od juna se beleži veća prodaja nego godinu ranije, te je u oktobru prodato više od 15.000 polovnjaka, a u novembru 10.590.
Istovremeno, manji je i uvoz polovnih automobila. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do oktobra uvezeno je sedam odsto manje polovnih automobila nego u istom periodu preklane. Pad je bio naročito izražen u prvoj polovini godine, a do stabilizacije je došlo u letnjim mesecima. Od jula do oktobra uvezeno je 49.919 polovnih automobila, a tokom istog perioda pretprošle godine 38.797.
Što se tiče starosti polovnjaka, kupci su se najčešće odlučivali da pazare automobile stare oko 15 godina, a najviše su, kao i ranije, kupovani dizelaši: prodato ih je čak 71 odsto, dok je polovnjaka benzinaca prodato 26 odsto. Navike kupaca polovnjaka nisu se značajno promenile jer se i dalje najčešće kupuju vozila „folksvagen”, „opel”, „pežo”, „audi”, „reno”...
Kada je reč o novim vozilima, najveći pad prodaje zabeležen je u martu i aprilu, kada je, inače, kupaca najviše, a ove godine nije održan ni Sajam automobila u Beogradu. Tako je u martu 2019. godine prodato 2.929 putničkih i lakih komercijalnih vozila, a u istom mesecu 2020. gotovo upola manje – 1.519. U aprilu je pad prodaje bio još veći – brojka je s 4.258, koliko je novih vozila prodato tog meseca pretprošle godine, pala na 1.042. Ni nakon ukidanja vanrednog stanja interesovanje kupaca nije dostiglo pretprošlogodišnji nivo te je od maja do novembra prodato 17.162 novih automobila, a u istom periodu 2019. godine 20.752.
Pandemija koronavirusa značajno je uticala i na promenu navika građana Srbije pa su se, više nego ranije, kupovali bicikli, a zabeležen je i veliki rast prodaje novih mopeda, naročito novih motocikala. U odnosu na prethodnu godinu, u prvih deset meseci 2020. prodaja mopeda skočila je 12 odsto, a motocikala čak 69 procenata.
Kada je reč o novim automobilima, najviše je novih vlasnika „škode”, a potom „fijata”, „renoa”, „tojota” i „hjundaija”. I dok su kupci polovnih vozila najčešće kupovali dizelaše, oni koji su u svoje garaže odvezli nove automobile najčešće su se odlučivali za one s koji kao pogonsko gorivo koriste benzin.
Prošle godine je na evropskom tržištu evidentan bio porast prodaje vozila na alternativne pogone, te se, po poslednjim podacima, prodaja električnih vozila izjednačava s vozilima koja kao pogonsko gorivo koriste dizel. I u Srbiji je 2020. godine bilo kupaca koji su prilikom kupovine vozila pokazali da vode računa i o zaštiti životne sredine. Naravno, procenat onih koji su kupili električni automobil je mali – svega 0,15 odsto, ali je i to je ohtrabrujući podatak.
D. Mlađenović