Михајловић: ОТП банка шири пословање, планира аквизиције

"Након десет година рада на српском тржишту ОТП банка је постала поуздан партнер привреди и банка са веома високим квалитетом услуге. Имамо 52 пословне јединице и активно радимо и са грађанима и са привредним субјектима. Ситуација на овом тржишту се знатно изменила у односу на прве године рада. Каматне марже су мање, а конкуренција је јача. То се пре свега осећа у делу пословања са становништвом", каже председник Извршног одбора ОТП Србија Предраг Михајловић.

Михајловић наглашава да је банка лане завршила пословање са профитом од два милиона евра. Планирају ширење пословања, а то  намеравају да остваре органским растом и аквизицијом,  односно преузимањем неке од банака које послују у Србији. У наредном периоду пословна политика ће бити окренута добрим делом аграру. Процењују  да ту има итекако услова за бржи развој и саме гране и њиховог пословања. У фокусу ће им бити и дигитализација услуга. Модернизација је неопходна а то је и начин  да појачају конкурентност и смање трошкове.

"Године које су пред нама донеће  новине у раду. По доласку на српско тржиште банка је доста инвестирала како би три различите финансијске куће  спојила у  једну. Паралелно се радило на чишћењу биланса . Сада нам је циљ да  ОТП банка у Србији послује из године у годину све профитабилније и успешније", каже Михајловић.

Банке у Србији, већ годинама, радије послују  са становништвом него што финансирају привреду. Михајловић каже да је то потпуно разумљиво јер су у том сегменту каматне марже више, а тиме и зарада. Поред тога ненаплатива потраживања су код грађана вишеструко мања него код привреде.

"У фокусу ОТП банке увек је клијент и његове потребе. У наредном периоду оријентисаћемо се посебно ка пољопривредном сегменту и дигитализацији пословања. ОТП банка схвативши значај саме дигитализације у својим редовима  има доста младих стручњака који су  ангажовани управо на пројектима дигитализације", каже Михајловић.

У протеклом периоду камате на кредите су знатно пале и код индексираних кредита,  као и код задуживања у домаћој валути.

"Камате на кредите индексиране  у еврима имају силазни тренд као резултат негативне стопе еурибора и мале каматне марже. Код динарских каматних стопа такође имамо сличну ситуацију. Клијенти су пре неколико  година бирали углавном кредите који имају ниже номиналне каматне стопе не водећи можда толико рачуна о валутном ризику који је био скривен иза ино валутног предзнака. Као банка која послује у Србији можемо рећи да је сигурније за клијенте ако се задуже у динарима. Задуживање у страној валути одговара  највише клијентима  чији су приходи или пословање везани највећим делом за страну валуту. Динар је ових дана ојачао у односу на еуро и велика је потражња за њим, што је резултат политике динаризације од стране Народне банке Србије. Структура штедње која и даље представља највећи део извора је у страној валути што додатно утиче на повећану тражњу за динарима", каже Михајловић.

У фокусу банкара су  већ подуже мала и средња предузећа .Поред комерцијалних кредита банака све више им се нуде и повољнији услови преко аранжмана који су склопљени са међународним финансијским институцијама попут ЕБРД, ЕИБ и других. Како  ви ту видите пословање, посебно што су и на нашем тржишту присутни фондови и сличне институције из Мађарске које баш имају мања предузећа и предузетнике као пожељне клијенте?

"Мало је великих и успешних предузећа код нас. Зато су банке све више заинтересоване за сектор малих и средњих предузећа. Тај сегмент ће у наредном периоду постати носилац развоја. Такве компаније су и флексибилније у пословању, лакше се прилагођавају променама на тржишту и бележе бржи раст. Када су у питању програми који банкама омогућавају да  дају позајмице под условима који су повољнији од комерцијалних, ми смо ту у предности јер нам је матица у Мађарској која је чланица Европске уније. Наши стандарди пословања усклађени су са онима у ЕУ. Што се конкретно тиче сарадње са Просперитати фондацијом,  она је још на почетку и очекујем да ће се даље успешно развијати. Додатна предност огледа се и у чињеници  што је привредна сарадња између Мађарске и Србије на историјски највишем нивоу  и иде узлазном линијом", прича Михајловић.

Народна банка Србије је недавно најавила новине у области услуга и рада са становништвом, пре свега  јасније информисање клијената. Колико вам то одговара?

"Добра је иницијатива НБС да ценовна политика буде што транспарентнија. Сматрам да ће то допринети побољшању квалитета услуга  које се нуде клијентима. Већина клијената процењује понуду кроз камате и накнаде. Међутим, банкарски производи су специфични.То се огледа у понуди услуга од банке до банке. У интересу је и клијената, али и саме банке да им се понуда представи на одговарајући начин како би могли да изаберу услугу или производ који им највише одговара. ОТП планира нове аквизициује у региону.  ОТП групација је фокусирана на регион. Прошлу годину група је завршила са чистом добити од 700 милиона евра. Прва смо банка у Црној Гори где смо такође преузели банку. У Бугарској смо друга банка по већини параметара. Планирају се додатне аквизиције у Румунији, Словачкој. У Хрватској смо недавно преузели Сплитску банку која је радила у саставу Социете генерале групе", каже Михајловић.

У том смислу, наша стратегија у наредном периоду базираће се делом на органски раст, а делом на раст куповином неке од банака које послују на тржишту Србије. 

Ненаплатива потраживања су већ неколико година проблем банака. Посебно се то односи на банке које су ушле на тржиште куповином старијих  финансијских кућа.

"Немају само старије банке тај проблем већ и оне које су након 2000. године ушле на тржиште. Ми смо  НПЛ  наследили и решили. У једном тренутку је у Србији  ниво НПЛ био 20. Тако висок ниво је био ризик не за појединачне банке, већ за цео банкарски сектор у земљи. Нису само банке за то криве. Тачно је да су поједине лоше процениле клијенте. Али то није био једини проблем. Негде су клијенти због промена на тржишту дошли у проблеме. НПЛ се решава реструктурирањем – када је то могуће, продајом потраживања или отписом". 

Душанка Вујошевић