Мартиновић: У Србији 622.000 незапослених
БЕОГРАД: Према евиденцији Националне службе за запошљавање, у Србији је сада 622.000 незапослених, а незапосленост у односу на prеthodnu годину смањена је за девет одсто, изјавио је данас директор НСЗ Зоран Мартиновић.
Мартиновић је за РТС рекао да актуелна стопа незапослености износи 11,8 одсто и да се очекује да до краја године годишњи просек буде испод прогнозе ММФ-а, која износи 16 посто.
"Први и други квартал показују да је стопа незапослености у Србији испод 15 одсто. С друге стране, бележимо и повећан број запошљавања и радника који су пријављени на обавезно социјално осигурање'''', нагласио је директор НСЗ.
Он је навео да је за девет месеци ове године пријављено око 206.000 лица што је, како каже, позитивније у односу на прошлу годину за 2,4 одсто.
Мартинових је додао да су појачане инспекцијске контроле, али да је сива зона јошдоминантна.
"На жалост, у другом кварталу је дошло до неформалног запошљавања. Нису сви послодавци још ревносни да пријављују своје запослене", рекао је директор НСЗ.
На питање ко у Србији најлакше налази посао, Мартиновић је навео да су то стручњаци из информационих техологија, инжењери машинства, електронике, грађевине.
Он је додао да се без проблема запошљавају и они који поседују вештине и знање - књиговоде, рачуноводе, кувари, пекари, зидари, столари...
Мартиновић је рекао да се велики број незапослених лица интересује за програме преквалификације и да је актуелан прогам који се спроводи преко владине Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.
"Око 900 особа се може преквалификовати за сложеније обуке из информационих технологија. Ми смо преко НСЗ у овој години обучили више од 5.000 незапослених за различите врсте вештина и оних компетенција који могу подићи стерпен запошљивости", истакао је Мартиновић.
Он је додао да се програм преквалификације мора наставити, наглашавајући да је у евиденцији НСЗ-а више од 30 одсто лица која су првог и другог степена без адекватног знања и вештина.
Директор НСЗ је додао да ће се настојати да се буџет за активне мере запошљавања увећа у односу на prеthodnе године.
На тај начин биће омогућено, како је рекао, да се стимулишу мере усмерене ка теже запошљивим категоријама, као и програми подршке послодавцима, програми стручне праксе, програми за особе са инвалидитетом, као и сложеније обуке из области информационих технологија.
