Лешеви угинулих животиња неће бити на лединама

срединама најчешће тај отпад одлажу непрописно, а често и мимо сточних гробаља. Лешева угинулих животиња има на многим лединама, њивама, поред река, дивљим депонијама, често их развлаче пси луталице, а ових дана у Бајмоку је забележено и да је ноћ након што је неко од мештана бацио  угинулу свињу од 200 килограма са ње скинути бутеви за које се не зна где су и код кога завршили.

Проблем за одлагањем анималног отпада  у Срему ће бити још већи када Индустрија меса “ Митрос” почне да ради пуном паром, а то се очекује ускоро. Према најавама из ове кланице дневно ће се прерадити око хиљаду свиња, а иза њих остаће неколико тона отпада. “Митрос” је, свестан проблема са којим се сусрео и са мањом производњом, већ нашао решење у томе да животињски отпад одлаже у сомборској кафилерији “ Протеинка”. Према речима директора “Протеинке” Борислава Томића, у кафилерији је пре десетак дана отворена нова линија која ће повећати капацитет прераде и преузети процес прераде 30 до 40 одсто.

Како се очекује долазак “Тениса” у Србију, у Управи за верерину тврде да он не захтева прављење нових кафилерија. Додају да је наша држава, када се ради о уклањању споредних производа животињског порекла, спремна за долазак великих европских месних прерађивача и да тренутно имамо кафилерије, које прерађују споредне производе животињског порекла разврстане у две категорије. Те категорије подразумевају прераду животињски лешева и кланичког отпада.

Но, много већи проблем одлагања животињског отпада и даље имају општине, у чијој је то надлежности, јер  једноставно немају новца да га реше. То је и један од разлога због којег се животињски отпад сада одлаже на незаконит и непописан начин и што је све више лешева угинулих животиња на њивама. Свака локална самоуправа сналази се како зна и уме, а многе чекају и по неколико дана да из Сомбора стигну возила “ Протеинке” и однесу лешеве угинулих животиња, иако је многима једина кафилерија у овом бачком граду далеко .

Законски прописи забрањују покопавање животињског отпада и угинулих животита и прописују да се отпад  мора одвозити до најближег објекта за уништавање, односно кафилерије. Министар пољопривреде и заштите животе средине Бранислав Недимовић истиче да држава припрема стратегију решавања одлагања анималног отпада. По његовим речма, на пројекту, који наша земља развија са још неколико земаља Европске уније, сарађивала је и Амбасада Холандије , као и владе Летоније и Данске, али није прецизирао када ће пројекат почети да се спроводи.

Љ. Малешевић

Вршац решио проблем

Општина Вршац је проблем одлагања животињског отпада, на прави начин и дугорочно, решила. Објекат за прикупљање животињског отпада ради од 2012. године, а према речима руководиоца радне јединице Зоохигијена у ЈКП “ 2.октобар” Наташе Николић, у овој општини не постоји ни једно сточно гробље. Сарађује и са још шест општина и имају уговор са кафилеријом у Ћурпији. Сви већи фармери и пољопривредна газдинства имају склопљен уговор, а мања до 15 грла стоке, о трошку општине одлажу угинуле животиње.