Како наплатити хорор летовање?
Недавна хорор прича наших туриста који су путовали на Евију у Грчкој дан и по, као и недаће с вишедневном несташицом воде у Полихрону, Пефкохорију и Ханиотију, отварају питање која је права адреса за њихове тужбе, на шта тачно имају законско право и како стићи до евентуалне одштете, посебно што број жалби, према речима Александра Сеничића, директора YUTA, стално расте.
- Ове године има 15 одсто више жалби у односу на 2015. и 2016. годину, али занимљиво је да између 50 и 55 одсто нема законског основа. Те жалбе се односе углавном на квалитет смештаја, хигијену, удаљеност од мора и квалитет исхране. Треба да траже своја права кад су у праву али лични утисак, попут превеликог броја комараца, није разлог да се жале - објашњава Александар Сеничић, директор YUTA.
Изгледа је и питање на шта то туристи имају право једна велика сива зона јер се у закона за обавезу агенције често среће формулација „у разумном року” који није прецизно дефинисан када су у питању чекање крај пута због квара аутобуса или несташица воде.
- Сва несташица воде која не узурпира боравак, значи да није по цео дан или више дана, захтева део компензације за део услуга смештаја и може ићи до 10 посто од аранжмана. Код овог случаја у Грчкој, била је најављена несташица воде и то по пар сати и агенције тада немају обавезу да ураде повраћај новца. То је опет по закону, али агенције имају два приступа том проблему. Неке не прихватају исплаћивање одштете, а неке, на своју штету, то прихвате да би задржале путнике и по томе се цене агенције и разликују и то би требало узимати у обзир приликом избора - рекао је Александар Сеничић, директор YUTA.
Изгледа да сличан принцип важи и за квар аутобуса и чекање на поправку, или ново превозно средство.
- Организатор путовања није у обавези да путницима обезбеди смештај када дође до квара, све до неког разумног рока, како закон каже. У нашој струци, кашњење до 12 сати се може толерисати, али то, у принципу зависи од агенције. Некоректно је да то траје дуже од тих 12 сати, али понављам да та формулација „разумни рок” није законски прецизирана - објашњава Сеничић. Уколико се изборите с тим да ли је нешто било у законском року или није, можете поднети захтев за материјалну или нематеријалну одштету.
Морални „компас”
Када закон о одштети није јасно дефинисан, све остаје на одговорности туристичких агенција. У случају туриста који су путовали на Евију, догодило се да је агенција „Луи травел” одбила било какву одштету, док су Грци смањили цене излета, а агенција „Компас”, са седиштем у Новом Саду, обезбедила је својим путницима бесплатан излет, вечеру и посебан превоз у повратку.
- Имамо наш закуп капацитета на Евији али је за ту смену био већи број туриста, па смо наших 18 путника из Београда пребацили у превоз „Луи травела”. И онда се дешава дебакл, што нажалост код њих није први пут. Наш представник Лука Каменаровић је заправо обезбедио алтернативни транспорт на острво Евиа након што су закаснили на последњи трајект. Наших 18 путника је у апартманима, у фрижидеру дочекало освежење у виду хладне воде, сокова и чоколадица, а потом и вечера у Пефкију и бесплатан излет на Скијатос. Такође, вратили смо их сопственим превозом, нашим већим аутобусом, да не бисмо ризиковали да се овако нешто понови - рекао је Марко Цветинић из агенције „Компас”.
- Нематеријалну одштету закон слабо препознаје и тешко је доказива, и ту се ретко доносе пресуде у корист туриста. Такође, судија за прекршај може да казни агенцију, али на основу тужбе туристичке инспекције, али то нема везе с путницима јер они у том случају не добијају одштету, само инспекција казни агенцију. Туристи морају у парничном поступку поднети захтев и ту немамо судије с неком добром праксом, па су различите пресуде - објашњава Александар Сеничић додајући да у том случају суд врло често управо YUTU ангажује за вештачење.
- Ако је наша арбитража у корист путника, она је једнака судској пресуди, па чак и да агенција не жели да исплати одштету ми можемо да аганжујемо судског извршитеља да наплати тај новац. Можемо и да избацимо агенцију из чланства YUTA, али не можемо да забранимо да се баве тим послом ако имају дозволу државе - објашњава Александар Сеничић, додајући да је заправо највећа казна тој агенцији да туристи више не путују с њима.
- Путници морају да знају да имају 50 посто одговорности за све што се деси јер је агенција њихов избор, али њима то није јасно - рекао је Александар Сеничић, директор YUTA. Стога, приликом избора агенције треба водити рачуна о томе да ли је агенција чланица YUTA, о односу цене и квалитета, али и искуствима других путника и опхођењу агенције у сферама које нису прецизно регулисане законом.
Снежана Милановић