Када се томе дода снажна подршка Владе Србије, улагања у истраживање и развој те континуирана дигитална трансформација у разли- читим економским секторима, све то несумњиво представљају чврст темељ за даљи раст.
Како се процењује у ПКС, управо такав приступ умногоме је утицао на то да се не осете значајније последице глобалне економске кризе, где се управо ИТ сектор суочио са изазовима оптимизације радне снаге. Наиме, у периоду за време и одмах после пандемије, светске ИТ компаније су запошљавале енормним темпом, да би потом дошло до глобалних поремећаја, који су утицали и на ИКТ сектор, те је код највећих технолошких компанија током 2023. било масовних отпуштања радника.
Срећом, према последњим званичним подацима, то се само у мањој мери прелило и у Србију, и то углавном у аутсорсинг центрима страних компанија. О томе сведочи и чињеница да, иако је према подацима „Послови Инфостуд“, ИТ сектор реално забележио највећи пад броја огласа за посао у Србији у 2023, дакле за чак 50 посто у односу на годину пре – што може упућивати на одређено засићење тржишта - чињеница је да је најзначајнији допринос расту запослености у Србији у прошлој години, у односу на 2022, дао управо раст запослености у ИКТ сектору, где је број радника повећан за чак 13,8 процената. При томе је и даље запослење у овој области перспективно и високо плаћено. Уосталом, приходи српског ИТ сектора настављају да расту : према актуелном извештају Народне банке Србије, ИКТ сектор је само за прва два месеца 2024. извезао производа и услуга за 609 милиона евра, што је повећање од 22 одсто у односу на исти период лане. Поређења ради, укупан износ извоза ИКТ услуга за целу 2015. годину био је на нивоу 611 милиона евра.
М. С.
