Где Срби чувају новац и да ли су "сламарице" сигурна места?
БЕОГРАД: Истраживања показују да у Србији од око 1.000 људи само двоје или троје штеди у банкама, иако трећини њих месечно у џепу остане вишак новца.
У медијима су неретки наслови како провалници упадају у куће и станове, па чак и по више десетина провала буде у току једне ноћи, а провалници траже новац јер знају да га по навици грађани чувају код куће.
Таква места позната као "сламарица" позната су и лоповима, па ипак Срби преферирају доступност "живог" новца у кући и избегавају да га оставе у банци.
Претпоставке су да грађани Србије у "сламарицама" чувају око 3,5 милијарди евра, а подаци продаваца сефова и безбедносне опреме говоре о томе да се све чешће купују браве, камере и аларми и уграђују сефови.
Економисти саветују да је много сигурније да средства буду на рачуну, јер на тај начин, кажу, новац ипак циркулише, а на орочени износ на дужи временски период могуће је и зарадити новац.
Како препоручује економска струка, приликом доношења одлуке о штедњи, битно је да банка буде јака, стабилна, и да није добро "јурити" највећу камату већ правилно одабрати који је производ банке највише прилагођен потребама штедише.
Постоје штедња по виђењу или орочена с различитим моделима исплате камате, односно приписом камате по доспећу као и посебне варијанте, у зависности од избора валуте, с месечном исплатом камате, исплатом камате унапред, са степенастим моделом обрачуна камате и са слојевитим моделом исплате камате.
У земљама средње и источне Еуропе, највише новца за штедњу банкама издвајају Аустријанци, чији просечни депозити месечно износе око 240 евра, а на зачељу се налазе грађани Србије са око 37 евра.
