Чадеж: У дуално образовање укључено највише домаћих компанија

"Управо смо то и хтели да постигнемо. У почетку примене дуалног образовања тај однос компанија је био такав да су пола биле домаће, а пола стране, сада је 80 одсто домаћих", рекао је Чадеж новинарима након обиласка компаније "ДМ" у Београду, која је једна од првих компанија у нашој земљи која је подржала систем дуалног образовања.



Истиче да је захваљујући синергији државних институција и привреде тај модел заживео и у српским компанијама.



Чадеж је похвалио државне институције што су имале слуха за увођење тог система образовања, али и што су одлучиле да га прошире на високо образовање, што је, додаје, такође била једна од жеља привредника.



"Имали смо реакције компанија много пре него што је донет Закон о увођењу дуалног образовања у високо образовање, јер су компаније тражиле да рад универзитета буде што више везан са њиховим потребама", указао је Чадеж.



Наводи да ће примена дуалног образовања у високом образовању бити лакша од увођења у средњим школама, јер, каже, ради се о пунолетним људима којима је лакше да обављају праксу и који могу одмах ступити у радни однос.



"Нама је битно да видимо шта нашем образовном систему може привреда да допринесе и да утиче на оно што је најважније, а то је наставни програм, јер ми морамо да имамо наставни програм који одговара ономе што ће се сутра радити", подвукао је Чадеж.



Привредна комора Србије је ову недељу посветила дуалном образовању и организовала низ активности широм земље.



Данас је у Београду одржала "Караван дуалног образовања" током којег су представници државе и привреде из Србије, са партнерима из Аустрије, Немачке и Швајцарске, које су пружале подршку развоја дуалног образовања у нашој земљи, обишле три компаније које су пример таквог модела образовања.



Међу њима је и компанија "ДМ", а Чадеж је казао да су посебно поносни на профил трговца који је урађен у сарадњи са Аустријском привредном комором и Трговачком школом.



"У компанији "ДМ" био сам 2016. када смо поздравили прве ученике који су кренули да се школују по том профилу и да имају део наставе и да уче кроз рад у компанији. Данас имамо ту част да поздравимо девојку Анђелу која је из те прве генерације завршила школу по дуалном моделу образовању и добила посао у компанији, али и нову генерацију ученика", рекао је Чадеж.



Истиче да они који се школују по дуалном моделу добију знања која ће моћи да употребе у било ком радном окружењу у свету и додаје да искуство које се добије током праксе од ментора нема цену.



Директор "ДМ" дрогерие у Србији и Македонији Весна Стојановић каже да је та компанија једна од првих пет која је у Србији почела са дуалним образовањем, 2016. године, и додала да су тада имали само пет ученика на обуци, а да их данас имају 26.



"Имамо 22 ученика у трговини и четири ученика у логистици и шпедицији који се школују у систему дуалног образовања. ДМ у Аустрији има дугогодишњу праксу таквог образовања и захвали смо што су се привредне коморе Србије и Аустрије потрудилие да дуално образовнаје дође и у нашу земљу", рекла је Стојановић.



Наводи да је из прве генерације ђака који су завршили обуку, двоје њих у јуну добило посао у компанији, а међу њима је и Анђела Станимировић која је позвала средњошколце да пробају такав начин школовања јер је њој помогао да стекне радне навике и да се боље упозна са производима које продаје.



Осим компаније "ДМ", данас су у оквиру "Каравана дуалног образовања" обиђене још две компаније које су подржале увођење дуалног образовања у Србији - "Гебрудер Вајс" и "Конелек.



Пре почетка каравана, данас је у Привредној комори Србије одржана панел дискусија о почетку примене Закона о дуалном образовању, на којој је руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образоване политике ПКС Мирјана Ковачевић казала да се од септембра ове године по дуалном моделу школује око 6.100 ученика у 48 градова и општина.



Додаје да ђаци уз теоријску наставу у 72 школе, учење кроз рад за 35 дуалних профила имају у око 800 компанија.



Ковачевић је истакла да је дуални модел образовања у Србији развијен уз подршку Аустрије, Немачке и Швајцарске, а нарочито уз подршку Немачке развојне сарадње (ГИЗ), Аустријске привредне коморе, Немачко-српске привредне коморе.



На данашњем панелу говорили су и руководилац Службе за стручно образовање у Министарству за економске послове и дигитализацију Александер Холбл, вођа ГИЗ пројекта Ан-Кетрин Хентшел и истраживач швајцарског економског института КОФ Катрине Кавес.