Боља зарада од динарске штедње него девизне

На већу исплативост динарске штедње утицао је, превасходно, уређен макроекономски оквир - монетарна и фискална стабилност у дужем периоду, релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви, НПЛ на ниском нивоу, умерен ниво јавног дуга.

Такође, каматне стопе на штедњу у динарима релативно су више него на штедњу у еврима, а повољнији је и порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15 одсто).

Поред тога, на већу исплативост утицале су и правовремено донете оптималне мере монетарне и фискалне политике у циљу ублажавања ефеката кризе изазване пандемијом.

Резултати анализе исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдили су да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у децембру 2021. године добио близу 36.000 динара (преко 300 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа.

Рејтинг агенција „Стандард & Поор’с” је повећала изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга са стабилних на позитивне (приближавајући тако Србију на само пола корака од рејтинга инвестиционог ранга), истичући као главне аргументе значај кредибилног оквира монетарне политике и задржавање базне инфлације на нивоу око централне вредности инфлационог циља.

Добре макроекономске перформансе Србије потврдила је и рејтинг агенција “Фит? Ратингс”, која је задржала кредитни рејтинг Србије на нивоу BB+, један ниво до инвестиционог, са стабилним изгледима, наводећи као аргументе за своју одлуку кредибилну економску политику, релативно ниску инфлацију, висок ниво девизних резерви, као и отпорност српске привреде на последице пандемије и ограничени раст јавног дуга.

Штедња у домаћој валути показала се исплативијом и приликом орочавања на годину дана у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода у последњих девет година.

Динарски штедиша, који је од децембра 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у децембру 2021. око 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност истог износа у еврима. Када су у питању депозити орочени на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 88 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године, динарска штедња је била уноснија у свим двогодишњим потпериодима.

Према томе, без обзира на период орочавања штедње, краткорочно или дугорочно, у prеthodnih девет година било је исплативије штедети у домаћој валути.

- Динарска штедња је у 2021. повећана за око 12 одсто и крајем децембра је износила 104,2 милијарде динара, што је њен нови највиши ниво крајем године, објавила је Народна банка Србије.

Штедња становништва је, како је наведено, наставила да расте и током 2021, упркос продуженој пандемији праћеној ескалацијом глобалне енергетске кризе и инфлаторних притисака, кажу у НБС и истичу да се штедња у домаћој валути и у таквим околностима показала исплативијом од девизне.

Употреба динара у финансијском систему у протеклој години била је на највишем нивоу од када се динаризација прати (2008. године), што је значајан показатељ растућег поверења у домаћу валуту, кажу у централној банци. Девизна штедња у истом периоду такође бележи раст, иако релативно (процентуално) нешто умеренији (59,2 одсто) у односу на динарску штедњу, и то са 8,3 милијарде евра крајем 2012. године на 12,7 милијарде евра крајем 2021. године.  

Д. Млађеновић