Зашто у Србији није популарно "парт-тајм" радно време

Тај тренд прве су покренуле скандинавске земље, а модел су још пре неколико деценија преузеле Сједињене Америчке Државе, одакле се ова пракса проширила и на Индију, Шпанију, Немачку. . . 



Подаци шпанске "Националне комисије за рационализацију радног времена" (Цомисиóн Национал пара ла Рационализациóн де лос Хорариос Еспаńолес), показују да се продуктивност радника повећала за 19 процената у компанијама које промовишу флексибилност, а истовремено су додатно смањени фиксни трошкови предузећа.



Међутим, већина послодаваца у Србији није склона увођењу "парт-тајм" рада, а ако би и размислили о тој варијанти - очекују пореске и економске олакашице.



Српско законодавство каже да је могућа прерасподела радног времена, али у оквиру предвиђених 40 сати рада недељно, а у посебним случајевима када је реч о тешким пословима, запослени може радити 36 сати у току радне седмице.



Флексибилно радно време, према најчешћем тумачењу, подразумева право радника да изабере када ради у току једне недеље или радног дана, мада одређена законодавства одређују "цоре период", односно дан у току недеље у којем радници морају радити, а преостали део представља "flexi тиме", време у које запослени сами бирају за рад, а како би испунили дневну, недељну или месечну сатницу.



У Немачкој, на пример, све више предузећа нуди могуцност флексибилног радног времена, а према подацима савезног Министарства привреде Немачке, четири од пет предузећа нуде моделе за флексибилно радно време.



Тиме се, како се оцењује, запосленима нуди могућност да, у складу са захтевима фирме ускладе и своје породичне обавезе и радно време.Компаније тако добијају задовољније раднике, који се затим више ангажују на послу што на крају утиче на профит предузећа. 



Светски гиганти попут Боша, БАСФ-а или Фолксвагена годинама привлаче стручну радну снагу управо тако што нуде посебне погодности које се тичу радног времена. 



Ова пракса, према неким истраживањима, има и своју негативну страну, пре свега за запослене, јер им, на неки начин, брише граница између приватног и пословног живота, зато што су током целог дана заправо усмерени на посао, а само паузу користе за време са породицом, што социолози и психолози оцењују као негативну појаву.



Некадашња идеја о "три осмице", осам сати рада, осам одмора и осам сати спавања, одавно је изгледа напуштена у савременој економији, а друштва која нису у потпуности прихватила "западни концепт рада" тешко се прилагођавају идеји "парт-тајма".



У нашем региону, флексибилно радно време и рад на даљину и даље су предмет расправа.



Када је реч о раду запослених од куће, послодавци често као аргумент против такве праксе истичу да неће бити у могућности да надгледају раднике, односно, да раднику обезбеде сигурност и заштиту на оном месту на којем обављају рад, а из страха да би могли бити тужени уколико дође до повреде на радном месту, односно - код куће. 



Чињеница је да је развоју флексибилног радног времена и рада на даљину у облику какав данас постоји у свету, допринео развој технологија, али и виши ниво радних права у свет у односу на prеthodnе деценије. 



Истраживања такође показују да су жене више инсистирале на флексибилном радном времену и раду на даљину, али се тај тренд у свету почео мијењати, па је сада све више мушкараца који имају потребу за овим облицима рада.



У Великој Британији, на пример, сваки радник има право да свом послодавцу предложи измену уговора у раду у смислу да захтева флексибилно радно вријеме, а конкретне облике рада потребно је у многим државама ускладити са потребама права радника на приватност и породични живот, као и законима који дефинишу заштиту личних и компанијских података, безбедношћу на раду, породичним законима...