Камате банака у Србији су веће на кредите у односу на штедњу
БЕОГРАД: Банке у Србији су борбу монетарних власти са инфлацијом искористиле да повећају своју зараду на разлици између камата на кредите и камата на штедњу, навео је Демостат.
Како је саопштио, грађани Србије који имају било какав кредит са променљивом каматном стопом, суочавају се са великим повећањима рата које плаћају банкама.
Европска централна банка је своје каматне стопе подизала чак шест пута са нула на 3,5 процента, аутоматски подижући и еурибор, а тиме и месечне рате свима који имају кредите везане за евро од јула прошле године.
Народна банка Србије је подигла своју референтну каматну стопу, чак 12 пута у последњих годину дана, са један на 5,75 одсто.
Раст камата штетио је дужницима,док штедишама би требало да је погодовао, али како анализа Демостата показује, иако банке јесу подигле и камате на депозите, ту су ипак биле мање ажурне него кад је требало повисити камате на кредите.
Према подацима Народне банке Србије, у јануару ове године банке су у просеку плаћале 3,08 одсто камате на све постојеће депозите грађана и привреде, што је за 1,92 одсто више него пре годину дана.
У исто време, банке су за постојеће кредите почеле да наплаћују 2,40 одсто више, подигавши просечну камату са 4,34 на 6,74 одсто.
То значи да се разлика између камата које банке наплаћују од дужника и камата које банке плаћају штедишама у prеthodnih 12 месеци повећала за скоро пола процента у корист банака.
Када се ради о новим пословима, односно кредитима и депозитима уговореним у јануару ове године, та разлика је 0,2 одсто већа него што је била за нове послове пре годину дана.
Грађани су прошли много горе него привреда јер ови подаци не приказују увек пуну слику.
Тако су рецимо камате на постојеће депозите грађана од прошлог до овог јануара у просеку повећане за само 0,86 одсто, а за депозите привреде чак за 3,21 одсто.
За нове депозите камате су подигнуте за 1,82 одсто за становништво, а скоро дупло више – за 3,51 одсто за привреду.
Дакле, у периоду када су ЕЦБ и НБС подигле своје камате за 3,5 и 4,75 одсто, банке су постојећим штедишама - грађанима дале само 0,86 одсто више, а новим штедишама и даље ниских 1,82 одсто.
Оваква пракса није новост ни у Србији ни у свету, јер банке користе чињеницу да грађани далеко слабије прате кретање каматних стопа у односу на привреду.
У случају постојећих кредита привреда је чак прошла горе од грађана, јер сада плаћа за 2,56 одсто веће камате него пре годину дана, а грађани 2,19 одсто веће, мада не треба заборавити да су камате становништву генерално знатно веће него привреди.
Код нових кредита ствар је обратна, пошто су становништву банке дигле камате за пуних 3,96 одсто, а привреди за 2,93 - пун проценат мање, па сада просечна камата коју грађани који хоће да узму нови кредит морају да плате износи чак 10,66 одсто, што је скоро дупло скупље од стопе по којој се сада задужује привреда износи 5,46 одсто.
Када се погледају динарски кредити, просечна камата за нове зајмове становништву сада износи чак 12,92 одсто, пуних 4,39 одсто више него пре годину дана.
У поређењу с регионом, камате су углавном приметно више у Србији, наводи Демостата и упозорава да ово вероватно није крај већим ратама за кредите, јер Европска централна банка је крајем прошле недеље поново подигла своју стопу за још пола процента.