ЗЛОЋУДНИ ПРЕОБРАЖАЈ ЋЕЛИЈА ЛИМФОЦИТНОГ СИСТЕМА Тетоваже могу бити УЗРОК ЛИМФОМА

Иначе, знање о дугорочном утицају тетоважа на здравље тренутно је слабо и нема пуно истраживања у овом подручју.

Ово истраживање показало је да је ризик од развоја лимфома био 21 одсто већи међу особама које су биле тетовиране.

Занимљиво је да се неочекивано показало да површина тетовиране површине тела није била битна за ризик од лимфома. Претпоставља се да тетоважа, без обзира на величину, изазива упалу ниског степена у телу, која заузврат може да изазове рак.

Лимфом је врста рака која настаје злоћудним преображајем ћелија лимфоцитног система. Појам лимфом потиче од речи лимф, што указује да се ради о лимфоцитима и грчке ријечи „ома” која означава израслину.

Када се лимфоцити злоћудно преобразе, брзо се деле и расту па стварају накупине у лимфним чворовима или другим органима који садрже лимфно ткиво. Крвљу и лимфом злоћудно промењени лимфоцити лако могу да стигну у све делове тела.

Симптоми који настају последица су притиска масе лимфоцита на околна ткива, а зависе од локализације накупљених абнормалних ћелија. Међутим, болесник може да буде и без симптома, па се болест открије случајно, на пример приликом рутинских претрага крви. Злоћудни преображај је последица мутације гена смештених унутар лимфоцита.

Лимфоми се деле у две главне групе, а то су Хочкинов лимфом и Не-Хочкинов (нон-Хочкин) лимфом.

Хочкинов лимфом је име добио по доктору који га је први описао. Болест најчешће настаје унутар лимфних чворова у врату, грудном кошу, пазуху, трбуху или препонама, одакле се шири у друга подручја која садрже лимфно ткиво. Болест се често јавља у млађој животној доби, посебно у пубертету. Болесници с Хочкиновим лимфомом по правилу имају већу шансу за преживљење од оних с другим врстама лимфома.

Не-Хочкинов лимфом укључује све друге лимфоме. Далеко је чешћи од Хочкиновог. За разлику од Хочкиновог лимфома, јавља се углавном код одраслих особа, а учесталост му расте с годинама. Данас је познато више од 30 различитих типова не-Хочкиновог лимфома који се према клиничком току сврставају у две главне категорије: индолентни и агресивни не-Хочкинови лимфоми.

Шансе за излечење зависе од типа не-Хочкиновог лимфома, као и од тога колико је болест узнапредовала у време откривања.

Љубица Петровић