Завод: При обнови Генералштаба очување аутентичног изгледа - обавеза
БЕОГРАД: Реконструкција зграда Генералштаба и Министарства одбране, срушених у НАТО бомбардовању, чију је судбину поново је актуелизововао предлог Ричарда Гренел да САД предлогом да САД плате реновирање здања у Улици Кнеза Милоша, по оцени надлежних подразумевала би враћање његовог изворног изгледа, пошто је реч о објекту који има статус заштићеног културног добра.
При томе и евентуална нова намена објекта не сме бити у супротности са његовим карактером, а да ли је намена примерена или не оцену ће дати Заводу за заштиту споменика културе Града Београда.
Архитектонски комплекс, подигнут од 1956. до 1965. године по пројекту архитекте Николе Добровића, познат и као ''комплекс Сутјеска'', својом експресивном формом, урбанистичком диспозицијом и снагом целокупног ансамбла дефинише и маркира једну од најпрометнијих раскрсница у Београду, истичу у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда и указују да је мерама техничке заштите предвиђено очување аутентичног изгледа, волумена и габарита објекта.
Како објашњавају, реновирање објекта требало би да се реализује према мерама техничке заштите, дефинисаним Одлуком о утврђивању културног добра, и условима које прописује Завод, а у складу са реалним могућностима у односу на постојеће стање објекта, чија је статичка стабилност у великој мери нарушена током бомбардовања 1999. године.
То подразумева да предвиђена реконструкција или обнова објекта обухвати враћање изворног изгледа у мери у којој је то могуће, с обзиром на степен оштећења, уз поштовање основних волуметријских и обликовних одредница, као и примену одговарајућих материјала, наводи се у одговору Танјугу о томе шта би подразумевала евентуална обнова урушених зграда Генералштаба.
Годинама се лицитирало о судбини здања на ексклузивној локацији у центру престонице, а у медијма су се појављивале различите идеје о реконструкцији тог објекта за који су, наводно, били заинтересовани шеик Абу Дабија Мухамед бин Зајед и амерички председник Доналд Трамп, који су на месту урушених објеката видели луксузни хотел.
Такође, спомињала се и идеја да се објекат претвори у Музеј српског средњег века, а испред подигне споменик Стефану Немањи који ће, ипак, бити постављен на Савском тргу.
У јавности се говорило да би зграде А и Б бившег Генералштаба могле бити претворене и у објекат јавне намене у који би биле смештене поједине администрације.
У Заводу објашњавају да нова намена објекта није дефинисана Одлуком о утврђивању културног добра, али да не сме бити у супротности с карактером објекта.
Зграда Генералштаба и Министарства одбране припадају целини ''Подручје уз Улицу кнеза Милоша", општине Савски венац, Стари град и Врачар, а која је од 2017.године, такође, под заштитом.
Заштићене парцеле споменика културе, на којима се налази зграда Генералштаба, такође, подлежу мерама техничке заштите, тако да све интервенције у оквиру наведених парцела представљају саставни део услова стручне службе заштите, напомињу у Заводу.
Објекти, површине око 50.000 квадрата, тешко су оштећени у два налета бомбардовања у ноћи између 29. и 30. априла 1999. године, а Генералштаб је трећи пут ракетиран неколико дана касније, у ноћи између 7. у 8. маја.
Средњи део објекта, који се налази преко пута зграде Владе Србије (зграда А) је допола порушен током 2016. и 2017. године из безбедносних разлога.
Министарство одбране и Војска Србије су корисници комплекса зграда старог Генералштаба, а за извођење радова и одлуке у вези с будућим плановима задужена је Дирекција за имовину.