Затворена дневна болница за болести зависности „Прим. др Бранко Гачић“: Шта ће бити с пацијентима?
Када је грађевински инспектор видео у каквом су стању подрум и темељи, донео је решење о затварању болнице старе 40 година.
Пацијенти који се у оквиру породичне терапије лече од алкохолизма, коцкања, психоактивних супстанци или седатива, остали су без медицинске помоћи у Дневне болнице за болести зависности "Примаријус др Бранко Гачић".
Наиме, у великој згради у Пауновој 2, како је зову лекари, у скоро свакој просторији виде се пукотине. На појединим местима су толике да изгледа као да ће зид сваког часа пасти или да ће се обрушити плафон.
Када је грађевински инспектор видео у каквом су стању подрум и темељи, донео је решење о затварању.
Међутим, то је отворило нове проблеме - где ће се стационарно и амбулантно лечити пацијенти одрасли зависници, поготово јер је лечење групно и породично.
Годишњи су одмори, па лекари за сада раде у малој згради преко пута у којој се лече деца зависници од 12 до 18 година.
- Ми смо отпустили све пацијенте зато што морамо да поштујемо ту одредбу из законских разлога. И оно што можемо, само смо настали да радимо диспанзерски. Конкретно ја радим два дана у недељи у диспанзеру, то је једно 10 до 12 прегледа које можемо да обавимо - објашњава др Мило Јокановић, заменик шефа Дневне болнице за болести зависности "Прим. др Бранко Гачић".
Кроз породичне терапије лечи се између 100 и 150 пацијената, а диспанзерски између 500 и 1.000 .
Дневна болница за болести зависности - први облик терапије у заједници, најмодернији и најскупљи вид лечења, отворена је пре 40 година.
Скупштина града је 1982. године донела одлуку да се Институту за ментално здравље додели објекат на Бањици на неограничено коришћење. Потписан је и уговор у коме се Институт обавезује да одржава објекат.
И јесу док је било новца, а онда се пре пет, шест година каса испразнила, па су се за помоћ обратили и Граду и ресорном министарству.
Како новац нису добили, зграда је све више пропадала. Недавно је из Града стигла вест да им се локација одузима. Понуђено је неколико других, али решења и даље нема.
На годишњем нивоу се кроз програм породичне терапије лечи између 100 и 150 пацијената, а диспанзерски између 500 и 1.000 пацијената. Тако да смо ми сад дошли у једну, нажалост, доста лошу ситуацију да је неких 1.000 људи на годишњем нивоу остало без услуге. Наравно, неће остати, ми ћемо све то покрити, али нажалост губи се терапија у заједници што је недопустиво - поручује прим. др Ивица Младеновић.
К1инфо