Заштита ћирилице и језика важни за културолошки опстанак

Нацрт Стратегије развоја културе, о коме се месецима говорило, однедавно је доступан широј јавности, а ускоро би, како се најављује, о том документу требало да буде отворена јавна расправа, у више градова у Србији. 



Једно од питања које је привукло велику пажњу јесте третман језика и писма. 



У Стратегији се на два места говори о српском језику и ћирилици, а најављује се и формирање посебног тела - Савета за српски језик.



"Ми не мислимо да постоје неке теорије завере нити да ћирилици неко ради о глави, да се шаљиво изразим, историјски дух времена је такав. Енглески језик, чији је израз латиничко писмо, јесте у оптицају савремене комуникације и логично је да латиница постаје писмо првог спонтаног избора у за нас превеликом броју случајева и то је последица овог тренутка", рекао је Вукосављевић за РТС.



Оно што Министарство културе покушава да ради није гурање латинице са стране, како каже, није дезавуисање латинице, него само покушај да се направи разуман отпор глобализацији која у својим аспектима има и позитивне и негативне стране.



"Питање језика и писма је једно од основних питања идентитета и културног језгра једног народа, тога смо сви свесни и то није само питање дефиниције, зато смо ми покушали да га означимо као битно питање, да га артикулишемо", навео је Вукосављевић.



Коментаришући то што се предвидају посебне мере - од пореских олакшица за фирме које би имале ћирилички лого, до неких обавезујућих мера, као што је за комерцијалне телевизије обавезно титловање ћирилицом бар 50 одсто филмова, министар каже да је неопходно низом мера охрабривати у јавном саобраћају, исписима на радњама, у декларацијама и даље ћирилицу као велики израз наше баштине и једну од ствари на коју имамо разлога да будемо поносни.



"Јер, је то функционално писмо на које треба да будемо поносни. Ако је питање језика и писма битно, онда је јасно и да то мора да има свој рефлекс и у нормама и у стандардима и када је у питању емитвање програма станица које имају националну фреквенцију", навео је Вукосављевић.



Он је истакао да пре него што се уђе у јавну расправу, као друштво морамо да заузмемо становиште да ли су питања заштите ћирилице и језика битна питања за културолошки опстанак друштва и народа.



"Ми мислимо да јесу. И ако се друштво сложи о томе, онда је питање реализације заштите техничко питање. Наравно, никакво министарство ни државни органи не могу да буду једини нормативни органи, нити да спроводе некакву казнену политику", рекао је министар.