Заражени комарци регистровани у више места Војводине: Нема оболелих од вируса Западног Нила
- На основу извештаја Института за јавно здравље Батут и Завода за биоциде и медицинску екологију од почетка сезоне до 4. августа ове године присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима са различитих локација на територији АП Војводине и то у Суботици, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Палићу, Апатину и Новом Саду.
Закључно са 13. августом на територији АП Војводине нису регистровани лабораторијски потврђени неуроинвазивни случајеви грознице Западног Нила код људи – саопштио је Центар за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине.
Грозница Западног Нила је природножаришна зооноза одомаћена на нашим просторима уназад неколико година. Вирус који изазива ово обољење се одржава у природном циклусу између бројних врста птица силица, као што су дивље патке и гуске, гаврани, свраке, чавке, домаћи и дивљи голубови, као и комараца. Главни преносилац вируса је Цулеџ пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица у којима се вирус одржава, док је човек случајни домаћин, јер се инфекција вирусом грознице Западног Нила са њега даље не преноси.
- На територији наше земље обољење се региструје током топлих месеци, од маја до октобра или новембра. Период од заражавања до појаве болести, односно инкубација, траје од два до 14 дана, док код особа са ослабљеним имунитетом може да износи и неколико недеља. У највећем броју случајева, од 70 до 80 одсто, не долази до испољавања симптома и знакова болести. Код око 20 одсто инфицираних јавља се блага, неспецифична болест слична грипу, која пролази без последица након пет до седам дана. Инфекцију прати повишена телесна температура и знаци опште инфекције, као што су главобоља, малаксалост, слабост, болови у зглобовима и мишићима. Могу да се јаве и осип на трупу и екстремитетима и дијарејалне тегобе.Маљи проценат, мање од један одсто, инфицираних особа развија тешку неуроинвазивну форму болести која може да се манифује као упала мозга или можданица. Симптоми и знаци болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремор, невољни грчеви, слабост мишића и парализа – кажу у Институту.
Како објашњавају, овај облик болести најчешће се јавља код особа најстарије животне доби, као и код особа с ослабљеним имунитетом и хроничним поремећајима здравља. Дијагнозу неуроинвазивног облика болести поставља специјалиста инфектолог на основу клиничке слике и лабораторијског тестирања узорака ликвора или крви. Тешке, неуроинвазивне форме болести захтевају болничко лечење.
- У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, становништву се препоручује примена мера личне заштите од убода комараца. То су употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење одеће дугих рукава и ногавица, светлих боја., ношење комотне одеће јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу. Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, уградња заштитних мрежа против комараца на прозорима, вратима и мрежица око кревета и дезинсекција комараца у затвореном простору. По могућству боравак у климатизованим просторима јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен, избегавање боравка у областима са великим бројем инсеката, као што су шуме, мочваре, баре и стајаће воде. Најмање једном недељно празнити воду из саксија за цвеће, посуда, из канти, буради и лименки у циљу смањења броја места на отвореном на којима комарци могу положити јаја. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да се задржи вода. Редовно мењати воду у дворишним базенима – саветују у Институту.
У случају путовања у иностранство, поготово ако се путује у тропска и суптропска подручја, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције, а у случају појаве било каквих симптома који одговарају грозници Западног Нила одмах се јавити изабраном лекару, упозоравају лекари Института за јавно здравље Војводине.
Љ. Петровић