Забрана извшења на примањима породиља и деце од 1. јануара

Такође, законским изменама предвиђена је потпуна заштита породиља и деце - тако што ће по први пут бити изузета од извршења сва примања по основу закона којим се уређује финансијска подршка породицама са децом.

Ово су најважније новине Закона о извешењу и обезбеђју које је у петак усвојила Скупштина Србије, а које имају за циљ поштовање начела сразмере, и спречавање уновчавања имовине дужника значајне вредности ради намирења багателног или несразмерно мањег износа потраживања.

Измене закона предвиделе су и промене заштићеног износа за наплату потраживања, у циљу јачања социјалне компоненте Закона и заштите економски слабих слојева становништва.

Када је реч о плати или заради, односно накнади плате или зараде, од следеће године извршење ће моћи да се спроведе до њихове половине (уместо две трећине) односно до њихове четвртине (уместо половине), ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом.

Извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате која не прелази износ просечне нето зараде према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, може се спровести до њихове трећине, а на минималној заради спроводи се до њене четвртине (уместо половине). 

Такође, извршење на заради, плати или пензији ради намирења потраживања по основу законског издржавања моћи ће да се спроведе само до половине примања.

Када је о пензији реч, извршење се може спровести до њене трећине (уместо две трећине), односно четвртине, када је реч о пензији која не прелази износ просечне пензије, односно десетине када је реч о минималној пензији (уместо половине). 

Изменама ЗИО предвиђено је да ће се јавно надметање за продају непокретних и покретних ствари извршног дужника поред прописаног, важећег система, спроводити и у облику електронског јавног надметања почев од 1. марта 2020. године, док ће се електронска аукција искључиво спроводити почев од 1. септембра 2020. године.

Тако ће продаја непокретности у извршном поступку убудуће бити потпуно анонимна и аутоматизована, кроз електронску платформу за јавно надметање за продају непокретности и покретних ствари (е аукцију).

Електронска платформа функционисаће тако да ни јавни извршитељ, ни суд неће знати ко је заинтересован за куповину, што значи да ће понуђач бити анониман.

Други сегмент аутоматизације извршног поступка тиче се увођења електронске огласне табле, која ће бити успостављена као јавни регистар. 

Наиме, на интернет презентацији сваког суда опште или посебне надлежности у Србији, уношењем личних података, грађани ће моћи да провере да ли им се доставља било какав акт или одлука који потичу из извршног поступка.

Разлог ове измене је практичне природе, кажу аутори законских измена, указујући да ће на овај начин странкама бити знатно једноставније и доступније да се информишу путем електронске огласне табле. 

Измењено је и правило о томе ко не може бити купац у поступку извршења, тако што су јавни извршитељи, њихови заменици и помоћници, као и друга лица запослена код јавног извршитеља у потпуности изузета од ове могућности, без обзира да ли поступају у конкретном предмету или не.

Изменама ЗИО дупло су продужени рокови застарелости за гоњење јавних извршитеља. 

Субјетивни рок који се рачуна од дана сазнања за учињену повреду - повећан је са шест месеци на годину рана и објективни рок који се рачуна од дана учињене повреде - са годину на две године.

Такође, прописано је да не може тећи застарелост вођења дисциплинског поступка за време док се води управни спор ради поништавања решења о дисциплинском кажњавању јавних извршитеља, а повећан је и рок застарелости за вођење дисциплинског поступка са годину на две године.

Новине предвиђају и забрану нагомилавања трошкова за дужнике, па се уводе нова правила која онемогућавају извршне повериоце да наплате трошкове поступка у ситуацији када против истог дужника подносе више предлога за извршење за потраживања која су могла бити обухваћена једним предлогом за извршење или у слуцају „цепања“ потраживања по основу главнице, камате и трошкова поступка. 

У свим овим случајевима, извршни повериоци могу своје право остварити у једном извршном поступку, па чак и да то не учине (него намирење остварују у више поступака) имаће право на накнаду трошкова само за један поступак.

Поред тога, новине у закону ће омогућити значајно мање трошкове у тзв. „буџетским“ предметима у којима се као извршни дужник ознацава Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, односно директни и индиректни буџетски корисници. 

Наиме, у овим случајевима, пре предлога за извршење извршни поверилац ће бити дужан да о намери подношења предлога за извршење писменим путем обавести Министарство финансија најмање 30 дана пре подношења предлога за извршење чиме ће се продужити могућност за добровољним намирењем обавезе. 

Аутори законских измена, указују да ће смањење трошкова у свим овим предметима огледати и у смањењу накнада за јавне извршитеље и то кроз измене Јавноизвршитељске тарифе.

Извршитељи ће посебно бити дужни да воде рачуна о поштовању начела srazmmеrе, тако што ће најпре, приликом избора измеду више средстава и предмета извршења, по службеној дужности водити рачуна о томе да се извршење спроводи оним средством и на оном предмету који су за извршног дужника најмање неповољни.

Подршку изради текста измена и допуна закона, као и спровођењу јавне расправе дали су ЕУ пројекат "ЕУ уз право - подршка за Поглавље 23" и УСАИД-ов пројекат "Владавина права".