Прво служење војске, па посао у ВМА

Заинтересоване медицинске сестре и техничари за рад у војном здравству треба да се пријаве за добровољно служење војног рока регионалним војним центрима, некадашњем војном одсеку.



"Они се могу пријавити до 20. маја за јунску класу војника по уговору медицинских техничара. У систему војног здравства имамо 130 места одвојено за њих", рекао је пуковник Вукосављевић Танјугу.

"У складу са одобреним средствимна родила се идеја о пријему војника по уговору медицинских техничара. То на мала врата враћа војног медицинског техничара, војну сестру у ВМА. Довољно сам стар да памтим војне сестре, које су углавном биле главне сестре клиника у ВМА", наглашава Вукосављевић.



Они који прођу комплетну војну и стручну обуку имаће прилику да почну да раде у војно-здравственим установама као што је ВМА или војне болнице у Нишу и Новом Саду.

Вукосављевић појашњава да ће овакви кадрови бити спремни да пођеднако добро реагују у мирнодопским условима, ванредним ситуацијама, у случају рата.

"Здравствена нега је препозната као један од најбитнијих момената, јер џаба ћете прописати добар лек ако нема ко да негује пацијента да се стара о њему", појашњава он.



Говорећи о реформи Војномедицинске академије, он је истакао да ће се убудуће ВМА бавити лечењем, едукацијом и научно истраживачким радом, док ће снадбевање - економски моменат припасти Сектору за војно здравство.



"То подсећа на западне принципе где имате економисту на челу здравствене установе који ће водити рачуна да обезбеди услове докторима да се баве својим послом", нагласио је Вукосављевић.



Он каже да реформа не искључује лечење цивила у тој здравственој установи, да је за ову годину потписан уговор са РФЗО за 40 одсто капацитета. 

Здравственим радницима, запосленим у тој установи поручује да не треба да стрепе за своја радна места и да треба да раде свој посао најбоље што знају, као и да ће бити новог запошљавања лекара. 



"Биће пријема лекара и они су свакодневни. Упражњена радна места због одласка у пензију или одласка у другу здравствену установу, попуњавају се новим кадровима. Већ смо примили два педијатра, једног физико-хемичара у процесу је пријем више лекара", појашњава Вукосављевић.



Упитан да ли је планирано занављање опреме на ВМА, он је рекао да је 31. марта потписан план набавке опреме од стране Министра одбране и да ће бити набављена гама камера са скенером, магнетна резонанца, дигиталне рендген апарате за снимање костију и мишића у вертикалној позицији, који до сада ниједна здравствена установа нема.



Говорећи о програмима трансплантације органа, он је рекао да је ВМА препознат, не само у Србији већ и у региону, у тој области.



Наставиће се, како каже, трансплантација јетре и бубрега, а отварањем очне банке и трансплантација рожњаце на коју чека око 1.000 пацијената.



"Ми смо 2012. године аплицирали Управи за биомедицину Министарства здравља и добили дозволе за отварање очне банке. Пројекат смо направили и очекујем да у наредним недељама крену радови на реконструкцији дела ВМА где ће бити очне банке, а у току је и набавка опреме", рекао ње начелник ВМА.

Упитан да ли има проблема у снадбевању, како су објавили поједини медији, он је рекао да је снадбевеност у војним апотекама скоро 80 одсто, али да ће увек постојати неки од лекова који су у процесу набавке. 



Да је сада много боља снадбевеност лековима, како каже, говори податак да су раније за рефундацију за лекове војних осигураника трошили огроман новац. Чак 70 одсто лекова на рецепт војни осигураници подизали су у цивилним апотекама, док је данас то сведено на 20 одсто.



"Лекове које не може да набави војни осигураник у војним апотекама, дужни смо да му напишемо рецепт да подигне у цивилној апотеци. Огромни су новци трошени за те рефундације из фонда војних осигураника", појашњава он.



Да је снадбевеност ВМА лековима и потрошним материјалом добра најбоље говори, како каже, број лечених пацијената у тој установи.



Од почетка године на ВМА болнички је лечено 8.885 пацијената, урађено је 7.786 операција и то 4.361 у болничким условима и 3.425 у амбулантним условима. 



Укупно је прегледано 131.833 пацијента у специјалистичкој поликлиници, 16.039 пацијената у Центру хитне помоћи, док је Институт за радиологију урадио 32.541 дијагностичку процедуру.