Врт детињства: Леа и ја
Леа је спавала у кревецу до пете године. Не сећам се да се бунила због тога, волела је своје ушушкано гнездо са Медом, на свега метар од брачног кревета у спаваћој соби.
Сигурна сам, с друге стране, да је жарко желела да има своју, дечју собу, као што су неки њени вршњаци имали, али да сте је питали како је замишља, сумњам да би имала неки конкретан одговор. Тад нису биле у моди собе у којима је кревет на спрат, са њега се спушта тобоганом, а испод је радни сто са свим фенси стварима које су деци преко потребне.
Елем... Кад је дошао на ред да се Михаило створи на овом свету, Леа је постала "власница" дневне собе, али без иједног обриса просторије која је била раније.
Беле зидове прекриле су рељефне тапете сивкастих детаља; уместо жућкастобелих завеса са "воланима" висиле су, у два реда, испеглане, лила и розе, па све симетрично везане у предњем реду; уместо беж двоседа и троседа, у соби су се нашли бели радни сто, бела столица, бели, јелте, полица и орман, као и кревет који је имао свиленкасту сивкасто-лила-плаву цветну пресвлаку и украсне јастуке који су се, дабоме, слагали са јастуком на већ поменутој столици. Од детаља ту су били: лампа у облику гуске, која је имала и касетофон у себи, потом бонсаи, понека Леина Барбика, плетени креветац за њену лутку (величине бебе), два-три цртежа залепљена (симетрично) на зиду и... мислим да је то све.
Да ли је то била соба из Леина снова? Није.
Да ли јој се свидела? Па, највише јој се свиђала прилика да има свој простор, али да је могла сама да га креира, сигурно би то био неки шарени yumbus пун играчака, постера и којечега, нашла би Леа већ шта...
Да ли мама треба да буде разочарана што се Леи није свидео тај минималистички, цакум-пакум утегнути простор? Наравно да не!
Међутим, Леа није имала дуго ту своју собу, ни годину дана, чини ми се, јер се десило бомбардовање, па и пресељење из Итебеја у Житиште. Тек после неколико месеци, све се наместило тако да је опет имала ту своју собу (с другачијим распоредом и без тапета), али не задуго. Михаило је прерастао креветац (пре пете године), па се "уселио" у Леину собу заједно са новим дечјим креветима на спрат, ал' без тобогана.
Али, знате шта је најзанимљивије?
То што ја сад имам свој yumbus, испуњен бројним књигама и биљкама (од којих неке доживљавају судбину бонсаија), али је намештај бео и сивкаст, завесе су лила, тросед је до скоро био прекривен оном пресвлаком из Леине собе (јер ју је врло мало користила, много је досадно свако јутро је стављати, а увече скидати, па је добрано очувана), а украсним јастуцима и даље се не зна број!
Леа Радловачки