Више од 400 пацијената с метастатским карцином јетре годишње
НОВИ САД: Сваке године у Институту за онкологију Војводине лечи се више од 400 пацијената с метастазама карцинома дебелог црева на јетри. Овај рак је ретко примаран и углавном се јавља када је карцином дебелог црева у одмаклом стадијуму, те се неретко дешава да хирурзи туморе на обе локације отклањају у једној или више операција.
Од ове болести се раније умирало, а сада је петогодишње преживљавање код болесника који су имали операцију преко 50 одсто.
Лекари Института кажу да су резултати које имају на нивоу оних у другим, светским установама.
Конзилијум лекара у којем су интернисти, онколози, гастроентеролози, хирурзи, патолози и радиолози, расправља о сваком пацијенту и доноси одлуке о лечењу. Лекари представљају историју болести, анализирају се налази и снимци магнетне резонанце или ЦТ-а.
Раније је сваки лекар слао пацијента код другог колеге, који је онда давао мишљење, па се враћао свом доктору. Сада се пацијенти не шетају, већ лекари на крају радног времена разматрају најбоље опције за сваког болесника. Ту су директорка Клинике за интерну онкологију доцент др Биљана Кукић, интерниста гастроентеролог др Богдан Богдновић, патолог доцент др Ненад Шолајић, начелник одељења хирургије Клинике за оперативну онкологију доцент др Млађан Протић и радиолози професорка др Викторија Вучај Ћириловић и др Милена Спировски. Сви они се слажу да лекар који води пацијента некада не види ширу слику стања човека којег лечи, те да су стога веома корисни ови заједнички састанци и мултидисциплинарни приступ у лечењу.
Да ли ће пацијенти добити хемиотерапију или ће бити оперисани, зависи од тога колики део је јетре захваћен, где је локализован тумор, као и од општег стања пацијента. Неки добију неађувантну терапију пре операције, у циљу уништења микрометастаза. Процењује се одговор на терапију и биолошке активности тумора. Конверзиона терапија даје се у циљу превођења у оперативно стање, а неки добијају палијативну терапију, у циљу продужења живота, наводи др Кукић и напомиње да је, иако не може да се каже просек старости оболелих, конзилијум тога дана разматрао стање пацијената који имају око 40 и 50 година, што показује да обољевају све млађи људи.
Како објашњава др Кукић, лечење обично траје шест месеци, јер пацијенти добијају хемиотрапију три месеца пре, као и три месеца после операције. Након прве туре хемиотерапије имају контролу на којој виде ефекте терапије и доноси се одлука о операцији.
У неким случајевима примењује се само хемиотерапија, односно комбинација биолошке и хемиотерапије, и тада лечење траје до 30 месеци. Овај третман може да буде веома успешан и имамо исте резултате као и други центри у свету, истакла је др Кукић.
Др Протић каже да је карцином јетре ретко примарни, чешће је метастатски од дебелог црева, али и од дојке, желуца, панкреаса.
У Институту је током две године, од 1. јануара 2015. до 1. фебруара 2017. године, било 835 пацијената с метастатским тумором јетре. Ови пацијенти су добили око 40.000 различитих медицинских услуга и интервенција.
Прошле године оперисали смо око 50 пацијената, а од почетка ове године више од 20, тако да верујем да ће ове године бити више пацијената него лане. Метастазе јетре су четврти стадијум рака дебелог црева и зато је важно рано откривање болести. У тренутку постављања дијагнозе рака дебелог црева 25 одсто болесника има већ метастазе на јетри, а још толико ће их добити у даљем току болести, наводи др Протић и напомиње како метастазе могу да се јаве и у плућима, као и у трбушној марамици, али се најчешће јављају на јетри.
С обзиром на то да се метастазе јављају и на плућима, лекари Института за онкологију Војводине тесно сарађују с колегама из Института за плућне болести Војводине.
То је заиста јединствен случај у Србији да лекари две установе деле исти спрат болнице и операциони блок и на једном месту заједно раде на целокупном поцесу лечења метастаза, казао је др Протић и додао да се у неким случајевима операције јетре раде и у другим болницама у Војводини, али се ипак највећи број операција, а нарочито компликованијих, уради у Институту.
Рак дебелог црева један је од најучесталијих, а метастазе на јетри прате овај карцином, па се и он јавља јако често. Протић каже да је хирургија јетре тешка, јер метастазе захватају више сегмената овог органа, а неретко могу да буду и уз веће крвне судове, када их је тешко отклонити.
Операције трају више сати. Дешава се да се истовремено ради операција јетре и примарног карцинома дебелог црева, што иначе није рутинска пракса. Те интервенције су честе и оне знају да буду компликоване, објашњава др Протић.
Сваки случај који лекари износе на конзилијуму је другачији, а на одлуку о лечењу утичу многи фактори. Некада промене не могу да се отклоне једном операцијом, па конзилијум доноси одлуку о извођењу две интервенције, као када су у питању метастазе не јетри и на плућима, или на јетри и на трбушној марамици.
Сваки случај је различит и пацијенти различито реагују. Некима треба подршка психолога и психијатра да би боље прихватили терапију или да уопште пристану на њу и сарађују с лекарима. Дешава се да осим карцинома, пацијенти имају и друге болести, због којих такође имају тегобе, те и тај фактор мора да се узме у обзир када се доноси одлука о лечењу.
У неким случајевима прво се даје хемиотерапија, а уколико пацијент добро реагује, метастазе нестану и на њиховом месту остану само ожиљци. Тада ни не мора да дође до хируршке интервенције.
У планирању лечења велика је улога радиолога, јер они виде локацију тумора, процењују како је тумор одреаговао на примењену хемиотерапију, али и да ли су промене које се виде метастазе тумора или неке друге лезије, попут цисти, напоменуо је др Протић.
У Институту кажу да је преживљавање сада далеко боље него prеthodnih година. Пре 30 и више година када се ови болесници нису активно лечили, петогодишње преживљавање оболелих је било права реткост. Сада је петогодишње преживљавање оперисаних пацијената 50 одсто, а десетогодишње око 25 процената. Да би се у потпуности приближили светским станардима, потребно им је мало опреме, али и младих лекара, вољних да се баве овим проблемом..
Љ. Петровић