Više od 400 pacijenata s metastatskim karcinom jetre godišnje

Od ove bolesti se ranije umiralo, a sada je petogodišnje preživljavanje kod bolesnika koji su imali operaciju preko 50 odsto.

Lekari Instituta kažu da su rezultati koje imaju na nivou onih u drugim, svetskim ustanovama.

Konzilijum lekara u kojem su internisti, onkolozi, gastroenterolozi, hirurzi, patolozi i radiolozi, raspravlja o svakom pacijentu i donosi odluke o lečenju. Lekari predstavljaju istoriju bolesti, analiziraju se nalazi i snimci magnetne rezonance ili CT-a.

Ranije je svaki lekar slao pacijenta kod drugog kolege, koji je onda davao mišljenje, pa se vraćao svom doktoru. Sada se pacijenti ne šetaju, već lekari na kraju radnog vremena razmatraju najbolje opcije za svakog bolesnika. Tu su direktorka Klinike za internu onkologiju docent dr Biljana Kukić, internista gastroenterolog dr Bogdan Bogdnović, patolog docent dr Nenad Šolajić, načelnik odeljenja hirurgije Klinike za operativnu onkologiju docent dr Mlađan Protić i radiolozi profesorka dr Viktorija Vučaj Ćirilović i dr Milena Spirovski. Svi oni se slažu da lekar koji vodi pacijenta nekada ne vidi širu sliku stanja čoveka kojeg leči, te da su stoga veoma korisni ovi zajednički sastanci i multidisciplinarni pristup u lečenju.

Da li će pacijenti dobiti hemioterapiju ili će biti operisani, zavisi od toga koliki deo je jetre zahvaćen, gde je lokalizovan tumor, kao i od opšteg stanja pacijenta. Neki dobiju neađuvantnu terapiju pre operacije, u cilju uništenja mikrometastaza. Procenjuje se odgovor na terapiju i biološke aktivnosti tumora. Konverziona terapija daje se u cilju prevođenja u operativno stanje, a neki dobijaju palijativnu terapiju, u cilju produženja života, navodi dr Kukić i napominje da je, iako ne može da se kaže prosek starosti obolelih, konzilijum toga dana razmatrao stanje pacijenata koji imaju oko 40 i 50 godina, što pokazuje da oboljevaju sve mlađi ljudi.

Kako objašnjava dr Kukić, lečenje obično traje šest meseci, jer pacijenti dobijaju hemiotrapiju tri meseca pre, kao i tri meseca posle operacije. Nakon prve ture hemioterapije imaju kontrolu na kojoj vide efekte terapije i donosi se odluka o operaciji.

U nekim slučajevima primenjuje se samo hemioterapija, odnosno kombinacija biološke i hemioterapije, i tada lečenje traje do 30 meseci. Ovaj tretman može da bude veoma uspešan i imamo iste rezultate kao i drugi centri u svetu, istakla je dr Kukić.

Dr Protić kaže da je karcinom jetre retko primarni, češće je metastatski od debelog creva, ali i od dojke, želuca, pankreasa.

U Institutu je tokom dve godine, od 1. januara 2015. do 1. februara 2017. godine, bilo 835 pacijenata s metastatskim tumorom jetre. Ovi pacijenti su dobili oko 40.000 različitih medicinskih usluga i intervencija.

Prošle godine operisali smo oko 50 pacijenata, a od početka ove godine više od 20, tako da verujem da će ove godine biti više pacijenata nego lane. Metastaze jetre su četvrti stadijum raka debelog creva i zato je važno rano otkrivanje bolesti. U trenutku postavljanja dijagnoze raka debelog creva 25 odsto bolesnika ima već metastaze na jetri, a još toliko će ih dobiti u daljem toku bolesti, navodi dr Protić i napominje kako metastaze mogu da se jave i u plućima, kao i u trbušnoj maramici, ali se najčešće javljaju na jetri.

S obzirom na to da se metastaze javljaju i na plućima, lekari Instituta za onkologiju Vojvodine tesno sarađuju s kolegama iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

To je zaista jedinstven slučaj u Srbiji da lekari dve ustanove dele isti sprat bolnice i operacioni blok i na jednom mestu zajedno rade na celokupnom pocesu lečenja metastaza, kazao je dr Protić i dodao da se u nekim slučajevima operacije jetre rade i u drugim bolnicama u Vojvodini, ali se ipak najveći broj operacija, a naročito komplikovanijih, uradi u Institutu.

Rak debelog creva jedan je od najučestalijih, a metastaze na jetri prate ovaj karcinom, pa se i on javlja jako često. Protić kaže da je hirurgija jetre teška, jer metastaze zahvataju više segmenata ovog organa, a neretko mogu da budu i uz veće krvne sudove, kada ih je teško otkloniti.

Operacije traju više sati. Dešava se da se istovremeno radi operacija jetre i primarnog karcinoma debelog creva, što inače nije rutinska praksa. Te intervencije su česte i one znaju da budu komplikovane, objašnjava dr Protić.

Svaki slučaj koji lekari iznose na konzilijumu je drugačiji, a na odluku o lečenju utiču mnogi faktori. Nekada promene ne mogu da se otklone jednom operacijom, pa konzilijum donosi odluku o izvođenju dve intervencije, kao kada su u pitanju metastaze ne jetri i na plućima, ili na jetri i na trbušnoj maramici.

Svaki slučaj je različit i pacijenti različito reaguju. Nekima treba podrška psihologa i psihijatra da bi bolje prihvatili terapiju ili da uopšte pristanu na nju i sarađuju s lekarima. Dešava se da osim karcinoma, pacijenti imaju i druge bolesti, zbog kojih takođe imaju tegobe, te i taj faktor mora da se uzme u obzir kada se donosi odluka o lečenju.

U nekim slučajevima prvo se daje hemioterapija, a ukoliko pacijent dobro reaguje, metastaze nestanu i na njihovom mestu ostanu samo ožiljci. Tada ni ne mora da dođe do hirurške intervencije.

U planiranju lečenja velika je uloga radiologa, jer oni vide lokaciju tumora, procenjuju kako je tumor odreagovao na primenjenu hemioterapiju, ali i da li su promene koje se vide metastaze tumora ili neke druge lezije, poput cisti, napomenuo je dr Protić.

U Institutu kažu da je preživljavanje sada daleko bolje nego prethodnih godina. Pre 30 i više godina kada se ovi bolesnici nisu aktivno lečili, petogodišnje preživljavanje obolelih je bilo prava retkost. Sada je petogodišnje preživljavanje operisanih pacijenata 50 odsto, a desetogodišnje oko 25 procenata. Da bi se u potpunosti približili svetskim stanardima, potrebno im je malo opreme, ali i mladih lekara, voljnih da se bave ovim problemom..

LJ. Petrović