ВЕЛИКО СРЦЕ ХАСИМА ИЗ СЈЕНИЦЕ: 80 литара његове крви тече венама других људи

Ову драгоцену течност до сада дао чак 168 пута, што је око 80 литара крви која је живот спасила многима и тече венама бројних грађана свих вероисповести.

Међутим, због година старости он више законски не може да буде давалац крви стога се ресорном министарству обратио са захтевом да му ипак омогуће давање крви, бар два пута годишње.

"Прве капи крви дао сам са 18 година другу из војске јер је био повређен. Од тада свака три месеца ја дајем крв која не зна за границе и не познаје разлике. Зато сам упутио захтев а уколико човек здрав може давати крв и до 70., не морам на свака три месеца као и до сада, али бар два пута годишње", рекао је Хасим за РИНУ.

Спасио је на десетине живота, а неретко се и сам одазивао тамо где је видео да је помоћ неопходна. Својим аутомобилом прелазио је стотине километара дуж целе бивше Југославије како би нејакима пружио задњу сламку спаса. За скоро пола века, захваљујући свом добром срцу, стекао је много пријатеља. Овај хумани човек присетио се и једне емотивне ситуације.

"Био сам у ужичкој болници и приметио да две девојчице плачу, кад сам их упитао зашто, одговориле су да им се тата оперише, а да немају довољно крви. Ја сам се одмах понудио, али чуо сам да су сестре рекле - он је муслиман. Питао сам да ли је то неки проблем, оне су одмах рекле да не и да су због ратне ситуације тако одреаговале у први мах", каже Хасим.

У који год град да оде увек има са неким да се сретне и попије кафу. Како каже, пресрећан је што и у својој Сјеници сада види децу чијим мајкама је давао крв кад су се порађале. Срећан је што је био у прилици да помогне њима, али и другим својим комшијама.

"Љубав према добровољном давању крви пренео сам и на сина, који је већ дао крв 56 пута и ако тако настави премашиће и мене" , поносно прича Хасим и додаје да се након сваког давања осећа боље и свежије, тако да причама о малаксалости свакако нема места.

Овај Сјеничанин формирао је и Добровољно удружење даваоца крви које већ броји 127 хуманих чланова за које не постоје препреке и помажу свима којима је потребно. У данашње време кад је потреба за крвљу на дневном нивоу изузетно велика, да су сви као Хасим из Сјенице, питање је где би нам био крај.

(РИНА)