ВЕЋЕ УПИСНЕ КВОТЕ за италијански и шпански језик на Филозофском факултету

Основан је 8. јуна прошле године, али због закаснеле акредитације, први уписни рок организован је тек у септембру, када су и квоте биле ниске. Тако је осам студената уписало модул Италијански језик, књижевност и културу, од којих су пет били на буџету, док је 13 њих изабрало смер Шпански језик, књижевност и културу, а 10 студената је уписано на буџет. По речима ванредне професорице на овом Одсеку, проф. др Александре Блатешић, ове године су квоте повећане те је за италијански језик обезбеђено осам буџетских места и 15 самофинансирајућих, а за шпански модул 13 буџетских и 20 самофинансирајућих места. 

– Због вишедеценијског интересовања студената за учење италијанског и шпанског језика, уз њихову културу, књижевност и цивилизацију основали смо посебан Одсек са новим модулима, јединствен у земљи, али вероватно и у региону – рекла је Блатешић. – Студијски програм усмерен је развој савременог језика, његову употребу, превођење и на све оне цивилизацијске културолошке елементе који су потребни студентима након завршених студија, да могу одмах и да примењују своја знања.

Два начина полагања тестова за пријемни

За упис на Италијански језик, књижевност и културу и Шпански језик, књижевност и културу, пријем докумената је 21., 22. и 23. јуна, док ће пријемни испити бити 29. јуна. По речима проф. др Александре Блатешић, свесни чињенице да су италијански и шпански тек 2.000 година уведени у школски систем, постоје два начина полагања теста. Први начин је провера  основне филолошке способности и познавање граматике српског језика, односно матерњег језика националних мањина, с обзиром на то да на Филозофском факултету студирају и студенти других националности. Друга врста теста је полагање на италијанском или шпанском, а неопходно је знање на нивоу А1 2. Такође, кандидати који су освојили једна од прва три места на Републичком такмичењу, у организацији Министарства Републике Србије, или пак на неком међународном такмичењу не морају уопште да полажу пријемни испит. Само је потребно да донесу потврду да су освојили неко од тих места и аутоматски им се приписује максималних 60 бодова.

Како каже, током годину дана постојања Одсека за италијанске и ибероамеричке студије, организовали су разне промотивне активности за поменуте модуле. На факултету се иначе увек обележавају значајни датуми попут Европског дана језика, затим Светског дана поезије и Недеље италијанског језика у свету, као и њене кухиње, те и на тим манифестацијама искористе прилику да представе нове смерове. Обележени су и Дани Шпаније, а организовани су и бројни сусрети са еминентним стручњацима из књижевности и културе, када су гостовали амбасадори Италије, Шпаније, Аргентине и Мексика.

– Када организујемо дане отворених врата, увек је велико интересовање за италијански и шпански језик, како карловачких гимназијалаца, тако и ђака из других гимназија, али и ученика из средњих музичких школа, а осим Новог Сада, ту су и средњошколци из Суботице, Ниша, Вршца, Сремске Митровице и слично- истиче Александра Блатешић и подсећа да су у мају имали међународну конференцију из италијанистике и италијанства „Италијански језик, књижевност, историја и култура” поводом обележавања Недеље италијанске културе у Новом Саду. Учешће је узело 90 универзитетских професора и научника из 16 земаља света.

Стране фирме већ заинтересоване за сарадњу

Професорица Блатешић каже да се стране фирме већ занимају за њихове студенте који познају италијански и шпански језик. За италијански је, чини се, и веће интересовање, јер постоји развијена сарадња у привредном контексту између Италије и Србије, што се видело и на недавно одржаном Међународном пољопривредном сајму, када је та земља била партнер. Можда би, каже, више привредника дошло у Војводину, када би било више преводилаца.

– То нам је прва италијанистичка конференција у историји Филозофског факултета, али и шире у Војводини – истакла је Блатешић. – Научници широм света су представили своја најновија запажања из области италијанистике, компаративних и интеркултуролошких студија, од барока и ренесансе до високотехнолошког доба 21. века, уз историјске односе између Србије и Италије. Том приликом су реномирани италијански професор емеритус Паоло Балбони са Универзитета Ка’ Фоскари у Венецији и проф. Давиде Астори са Универзитета у Парми одржали предавања на тему подучавања италијанске културе и интеркултуре у Србији и развоја италијанског жаргона међу младима у хип хоп музици. Амбасадор Републике Италије Лука Гори први пут је званично посетио Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду и одржао краће предавање о савременој Италији и заступљености италијанских фирми у Србији.

Конференцију у хибридном модалитету је организовао Одсек за италијанске и ибероамеричке студије, у сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду.

И. Бакмаз