VEĆE UPISNE KVOTE za italijanski i španski jezik na Filozofskom fakultetu

Osnovan je 8. juna prošle godine, ali zbog zakasnele akreditacije, prvi upisni rok organizovan je tek u septembru, kada su i kvote bile niske. Tako je osam studenata upisalo modul Italijanski jezik, književnost i kulturu, od kojih su pet bili na budžetu, dok je 13 njih izabralo smer Španski jezik, književnost i kulturu, a 10 studenata je upisano na budžet. Po rečima vanredne profesorice na ovom Odseku, prof. dr Aleksandre Blatešić, ove godine su kvote povećane te je za italijanski jezik obezbeđeno osam budžetskih mesta i 15 samofinansirajućih, a za španski modul 13 budžetskih i 20 samofinansirajućih mesta. 

– Zbog višedecenijskog interesovanja studenata za učenje italijanskog i španskog jezika, uz njihovu kulturu, književnost i civilizaciju osnovali smo poseban Odsek sa novim modulima, jedinstven u zemlji, ali verovatno i u regionu – rekla je Blatešić. – Studijski program usmeren je razvoj savremenog jezika, njegovu upotrebu, prevođenje i na sve one civilizacijske kulturološke elemente koji su potrebni studentima nakon završenih studija, da mogu odmah i da primenjuju svoja znanja.

Dva načina polaganja testova za prijemni

Za upis na Italijanski jezik, književnost i kulturu i Španski jezik, književnost i kulturu, prijem dokumenata je 21., 22. i 23. juna, dok će prijemni ispiti biti 29. juna. Po rečima prof. dr Aleksandre Blatešić, svesni činjenice da su italijanski i španski tek 2.000 godina uvedeni u školski sistem, postoje dva načina polaganja testa. Prvi način je provera  osnovne filološke sposobnosti i poznavanje gramatike srpskog jezika, odnosno maternjeg jezika nacionalnih manjina, s obzirom na to da na Filozofskom fakultetu studiraju i studenti drugih nacionalnosti. Druga vrsta testa je polaganje na italijanskom ili španskom, a neophodno je znanje na nivou A1 2. Takođe, kandidati koji su osvojili jedna od prva tri mesta na Republičkom takmičenju, u organizaciji Ministarstva Republike Srbije, ili pak na nekom međunarodnom takmičenju ne moraju uopšte da polažu prijemni ispit. Samo je potrebno da donesu potvrdu da su osvojili neko od tih mesta i automatski im se pripisuje maksimalnih 60 bodova.

Kako kaže, tokom godinu dana postojanja Odseka za italijanske i iberoameričke studije, organizovali su razne promotivne aktivnosti za pomenute module. Na fakultetu se inače uvek obeležavaju značajni datumi poput Evropskog dana jezika, zatim Svetskog dana poezije i Nedelje italijanskog jezika u svetu, kao i njene kuhinje, te i na tim manifestacijama iskoriste priliku da predstave nove smerove. Obeleženi su i Dani Španije, a organizovani su i brojni susreti sa eminentnim stručnjacima iz književnosti i kulture, kada su gostovali ambasadori Italije, Španije, Argentine i Meksika.

– Kada organizujemo dane otvorenih vrata, uvek je veliko interesovanje za italijanski i španski jezik, kako karlovačkih gimnazijalaca, tako i đaka iz drugih gimnazija, ali i učenika iz srednjih muzičkih škola, a osim Novog Sada, tu su i srednjoškolci iz Subotice, Niša, Vršca, Sremske Mitrovice i slično- ističe Aleksandra Blatešić i podseća da su u maju imali međunarodnu konferenciju iz italijanistike i italijanstva „Italijanski jezik, književnost, istorija i kultura” povodom obeležavanja Nedelje italijanske kulture u Novom Sadu. Učešće je uzelo 90 univerzitetskih profesora i naučnika iz 16 zemalja sveta.

Strane firme već zainteresovane za saradnju

Profesorica Blatešić kaže da se strane firme već zanimaju za njihove studente koji poznaju italijanski i španski jezik. Za italijanski je, čini se, i veće interesovanje, jer postoji razvijena saradnja u privrednom kontekstu između Italije i Srbije, što se videlo i na nedavno održanom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, kada je ta zemlja bila partner. Možda bi, kaže, više privrednika došlo u Vojvodinu, kada bi bilo više prevodilaca.

– To nam je prva italijanistička konferencija u istoriji Filozofskog fakulteta, ali i šire u Vojvodini – istakla je Blatešić. – Naučnici širom sveta su predstavili svoja najnovija zapažanja iz oblasti italijanistike, komparativnih i interkulturoloških studija, od baroka i renesanse do visokotehnološkog doba 21. veka, uz istorijske odnose između Srbije i Italije. Tom prilikom su renomirani italijanski profesor emeritus Paolo Balboni sa Univerziteta Ka’ Foskari u Veneciji i prof. Davide Astori sa Univerziteta u Parmi održali predavanja na temu podučavanja italijanske kulture i interkulture u Srbiji i razvoja italijanskog žargona među mladima u hip hop muzici. Ambasador Republike Italije Luka Gori prvi put je zvanično posetio Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu i održao kraće predavanje o savremenoj Italiji i zastupljenosti italijanskih firmi u Srbiji.

Konferenciju u hibridnom modalitetu je organizovao Odsek za italijanske i iberoameričke studije, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu.

I. Bakmaz