ВАТРЕНИ ЦРВ ОСВАЈА ЈАДРАНСКО МОРЕ Погледајте где је још после Будве снимљена ова иритантна живуљка ОТКРИВЕНО ЗАШТО ЈЕ ТАКО ОТРОВАН

Index је у плићаку на дубини од десетак центиметара на Корчули снимио ватреног црва, морску животињу која се с климатским променама све више шири према северу. Ватрени црв (Хермодице царунцулата) је врста гусенице из породице Ампхиномидае. У Јадрану је ватрени црв аутохтона врста, али у последње време има га га све више у северним крајевима, посебно лети.

Први га је открио пруски природњак Петер Симон Палас 1766. године на подручју Карипског мора. Распрострањен је на подручју Атлантског океана и у Црвеном и Средоземном мору. Термофилна је врста, што значи да воли топлије воде. Црвено-беле је боје, а може нарасти до 70 центиметара и доживети девет година старости. По прехрани је предатор и стрвинар који се храни великим бројем морских врста, од морских звезди до риба.

Сродан је змијама, тело му је састављено од бројних прстенова, којих може бити стотину. Плаво-сиво-ружичасте су боје, а међусобно су одвојени танком светложутом линијом. На боковима има црвене или смеђе шкрге, испод којих су скривене беле хитинске чекиње. Обично се спуштају надоле, али ако црв осети да је у опасности, рашириће их и подићи у одбрамбени положај.

Чекиње су врло танке и чврсте попут иглица, а на себи носе отров. Њихови врхови могу се забити у тело купача или животиње и попуцати. Отров на њима може изазвати јаку иритацију, црвенило и дуготрајан свраб због чега је добио назив ватрени црв. Код осетљивијих људи може чак настати краткотрајна парализа дела тела.

Коктел токсина

Професор Петар Кружић, морски биолог с Природно-математичког факултета у Загребу, каже да се дуго претпостављало да су ватрени црви отровни и да користе своје дорзалне кречњачке сетае за инјекцију токсина.

"Новија истраживања показују да они за обрану од грабљивица користе сложену мешавину токсина који се налазе у четинама. Доказано је и ослобађање тих отрова из врхова четина. Такође је сугерисано да би ватрени црви токсине могли да издвајају из своје прехране, укључујући палитоксин (PTX), најјачи познати непротеински токсин, који производе жарњаци којима се хране", каже Кружић.

Како се заштитити?

Анте Жунец с Факултета природних наука у Пули, магистар екологије и заштите природе, каже да је забележено да ватрени црви знају да се хране рибама уловљеним у рибарске мреже због чега проузрокују економску штету.

"Углавном насељавају каменита подручја горњег инфралиторала до 20 метара дубине, а у топлијим морима јављају се до дубина од 300 метара. Иако се сматрају аутохтоном медитеранском врстом, имају инвазивни потенцијал, односно могу негативно утицати на аутохтону бентоску макрофауну због своје отпорности на природне и антропогене стресоре што им омогућава повећање бројности у различитим еколошким условима. Такође, ова врста има мало природних непријатеља", каже Жунец.

Пулски научник тумачи да због термофилног карактера, односно због склоности топлијим водама, ватрени црви у последње време постају све бројнији на подручју северног Медитерана, укључујући и северни Јадран, посебно у летним месецима. Задњих десетак година они су се из јужног Јадрана проширили на средњи и северни део.

"Лети се јављају у плитким водама и могу бити потенцијално опасни за купаче. Наиме, ова врста на својим прстеновима има снопове чекиња које у себи носе неуротоксин који у физичком контакту с кожом може довести до бола, отицања, печења, црвенила и свраба. У плићаку често страдају купачи или рибари док чисте рибарски алат. Исто тако могу страдати и рониоци који дирају или се наслоне на ватреног црва приликом роњења.

Уколико дође до случајног убода, место је потребно очистити алкохолом, а уколико су у кожи заостале чекиње, потребно их је извадити помоћу лепљиве траке или селотејпа. У случају јаче или алергијске реакције најбоље се обратити лекару. Упркос томе, ове врсте се не треба бојати - лако ју је уочити због њене интензивно црвене боје и најбоље ју је једноставно заобићи", поручио је Жунец.

(Telegraf.rs)