Ваљево најзагађенији град у Србији у јануару

Максималне дозвољене концентрације суспендованих честица у ваздуху су до 50 микрограма по метру кубном. 

Начелник Одељења за квалитет ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине Миленко Јовановић каже да је сплет негативних околности - метео услови: одсуство ветра и падавина, висок ваздусни притисак, као и чињеница да се Ваљево налази у котлини, утицали на енормно велики број дана с прекорачењем дневних граничних вредности суспендованих честица ПМ 10.

Наглашава да су индивидуална ложишта највећи загађивач и извор лошег квалитета ваздуха у зимским месецима, али да је Агенција у консуслтативним састанцима са Радном групом ресорног министарства за смањење аерозагађења и локалном самоуправом подрзала и сугерисала одлуке да се у овој години спроведу одређене мере и да је новац за то углавном обезбеђен. 

У те мере спада претварање великих топлана које су на чврсто или на течно гориво да раде на гас што ће довести до смањења аерозагађења, као и повећање квадрата који ће бити под даљинским грејањем и смањење броја индивидуалних ложишта, као и активирање већег броја подстаница на даљинско грејање, рекао је Јовановић.

Додаје да ће прво велике дрзавне институције у Ваљеву бити прикључене на даљинско грејање као пример добре праксе и да је то планирано већ за ову годину.

На питање да ли држава улаже довољно новца и препознаје значај заштите животне средине, Јовановић каже да је квалитет ваздуха доспео у жижу интересовање тек прошле године и да је потребно веће издвајање за животну средину и бољи квалитет ваздуха.

Србија није богата земља, новца нема довољно у буџету, јер се буџет планира према prеthodnoj потрошњи. Потребно је направити заокрет у третману квалитета ваздуха, због важности борбе за здравље људи кад је у питању овај сегмент животне средине, рекао је Јовановић и додао да постоје и европски фондови, донације, партнерства који могу помоћи. 

Упитан да ли грађани треба да буду забринути због лошег квалитета ваздуха, Јовановић каже да грађани треба да буду свесни објективног стања.

Треба да буду забринути уколико државни органи, међу њима и локалне самоуправе, не буду урадили оно што је договорено и реално оствариво, а што ће имати позитивне ефекте на квалитет ваздуха, рекао је Јовановић. 

Јасминка Јанг из РЕС фондације каже да највећи део емисије суспендованих честица МП10 потиче из индивидуалних ложишта - 59 одсто, док друмски саобраћај емитује шест одсто МП10. 

Нема дилеме шта је приоритет. Без решавања проблема индивидуалних ложишта ми не можемо решити проблем, рекла је Јанг након скупа „Сниматељ против Давитеља“ о загађености ваздуха у Србији у организацији РЕС фондација.

Она каже да је решење у увођењу стандарда и забрани технолошки застарелих уређаја чиме би се значајно смањила загађеност ваздуха.

Додаје да су савремени уређаји скупљи, али да се грађанима и ту може помоћи повољним кредитима и пореском политиком.

Србија нема стратегију заштите ваздуха. Тај документ био је предвиђен Законом о заштити ваздуха, али још није усвојен, закључила је.