УМАЊЕНА ПАЖЊА, ДЕПРЕСИЈА, КРИЗА ИДЕНТИТЕТА... ЕВО ШТА ЈЕ МОГУЋИ РАЗЛОГ Коришћење друштвених мрежа све више доводи до дигиталне деменције ПОТРАЖИТЕ ПОМОЋ НА ВРЕМЕ

Она је, говорећи за Танјуг, изјавила да постоји званични појам дигиталне деменције, која представља губитак одређене функције, а највећи проблем је дефицит пажње, као и губитак функције памћења.

"Ми смо дигитални дошљаци, нисмо дигитални урођеници и ту је разлика, јер дигитални урођеници су по светским стандардима рођени после 1985, а сви ми који смо рођени пре тога покушавамо да нађемо неки баланс", каже она.

Влајковић напомиње да данас једноставно више нема потребе да се памти.

"То је зато што имамо уређаје, али постоји нешто што се зове критичко филтрирање информација. Значи, оно што ја прочитам на интернету, онда то проверим још у три, четири извора, па проверим у стручној литератури да ли то стварно јесте тако", наводи она.

Истиче да је то оно што новим генерацијама недостаје.

"Они прихватају информацију и не узимају је критички", истиче психолог.

Додаје да све више људи има краткорочну меморију, јер им дугорочна више није потребна.

"Поред тога, оно што примећујем не само код себе, већ и код клијената, јесте да се све већи број њих јавља са осећањем генерализоване анксиозности у погледу будућности", напомиње стручњак.

Према њеним речима, јавља се један депресивни сентимент око тога да ли су  животни избори били добри.

"Да ли су моје одлуке до сада биле океј, да ли треба наћи други начин да се нечим бавим у животу, да ли је ова права ствар за мене", наводи Влајковић.

Истиче и да све више људи имају кризу идентитета.

"Ту постоји један социјални притисак да се рецимо објављују фотографије, као на пример када су парови у питању, па иако им, као, уопште није до тога, кажу клијенти, већ да, као, учине партнеру", каже психолог.

ИТ стручњак Страхиња Девић напомиње да очигледно постоји зависност од друштвених мрежа

"Ми кроз мреже једноставно скролујемо, јер оне су онако привлачне, флеш, сијају и то је допамин чист", наводи он.

Додаје да је сада ситуација да већина људи уопште не ужива у томе, него им је битније да неко други то види.

"И сада се трудимо да делујемо како сви живимо један диван и иделичан живот. И то је исто као и алкохол, као и цигарете, као и наркотици. Значи, није алкохол лош - много алкохола је лоше. Значи, друштвене мреже нису саме по себи лоше - много друштвених мрежа су лоше", истиче Девић.

Према његовим речима, зато с разлогом мора постоји законска регулатива.

"Ми не ограничавамо друштвене мреже на прави начин, па је најчешћа лаж на интернету да неко има 18 година и то нико не проверава", истиче стручњак.