Убрзати процедуру штампања уџбеника за националне мањине

И док незадовољни на њих бацају дрвље и камење, издавачке куће апелују на стрпљење, уз опаску да је читава процедура превођења, лекторисања, преламања и штампања, па и исправљања, немогућа мисија за неколико месеци, колико имају од тренутка када стигне налог Министарства просвете.

Директорка ИК „Клет” Гордана Кнежевић Орлић каже да су у овом моменту у продаји сви њихови наслови на мађарском, русинском и словачком језику за поменуте разреде, мада није све било готово пред почетак школске године зато што су и одобрења за уџбенике на српском, по којима се потом раде верзије на осталим језицима, добили тек у јуну.

– Максимално се трудимо да имамо добру сарадњу са свим саветима националних мањина, који, по закону, обавештавају издаваче за које се уџбенике већина школа определила, а имамо и договор да нам обезбеде најквалитетније преводиоце из својих редова – додаје она. – Док чекамо одобрење, што траје по два-три месеца, већ се бира тим како би био спреман истог момента кад оно стигне. Припрема наслова за други и шести разред је у току, а за неке мањег обима већ је готова. Очекујем да ће из године у годину бити све боље.

Ђаци ОШ „Јан Чајак” у Бачком Петровцу још чекају комплет за словачки језик, који су за прваке наручили од Завода за уџбенике, истиче директорка Власта Верле.

– Што се тиче других уџбеника, сада прваци немају проблем, али имали су прошле године, као што ове имају за други и шести разред – додаје. – Задржавање рукописа од стране Педагошког завода и самим тим кашњење штампања сматрам дискриминацијом, а посебна прича су бесплатни уџбеници. О томе сам обавестила и Министарство просвете. Наиме, у априлу ове године дато нам је да у информациони систем „Доситеј” унесемо имена ученика који имају право на то, без објашњења да је у питању стари каталог пошто у том тренутку нови уџбеници на словачком још нису били одобрени. Очекујем да ће се проблем појавити и догодине с уџбеницима матерњег језика и музичке културе за четврти и осми разред јер је Завод почистио магацине, поделивши старе залихе школама, док приватне издавачке куће немају интереса да штампају ове наслове јер су тиражи заиста мали – каже, уз опаску да иначе одличне уџбенике из „комшилука” користе само наставници, и то као помоћну литературу, како је једино и дозвољено.

За ђаке у Иванову, где се настава, осим на српском, одвија и на бугарском и мађарском, потребне уџбенике, којих има једино у Заводу, набавила је ОШ „Моша Пијаде”, те тако поштедела родитеље трошка.

– Стицајем околности, наш колега наставник аутор је бугарског уџбеника за ниже разреде – каже директорка Сања Симић Мијатовић. – Пошто и даље не постоје књиге за више разреде, наставник прилагођава и копира оне који се користе у Димитровграду и Босилеграду, где се настава изводи на том језику. Исто важи и за мађарски језик јер годинама није било новијих издања, него су се користили уџбеници стари двадесетак година.

Према речима извршне директорке новосадског одељења Завода за уџбенике др Романце Јовановић, буквар, читанка, радна свеска и мултимедијални додатак касне јер је, према предлогу Националног савета, мењана калиграфија словачке абецеде, што је сложен посао.

– Што се тиче Заводових издања на језицима националних мањина, углавном су изабрани оригинални уџбеници за матерњи језик, музичку културу и за матерњи са елементима националне културе – додаје. – Румунска одељења определила су се за све наше наслове, сем оних за које Завод није добио одобрење, а то су Биологија, Информатика и Ликовна култура. Тренутно радимо уџбенике за други и шести разред, од којих ће неки бити готови већ до другог полугодишта, мада су и стари до те мере употребљиви да се настава може несметано одвијати. Иако су залихе за трећи и седми разред потрошене, нисмо хтели да их доштампамо, не само зато што је изузетно скупо већ и зато што чекамо нове наслове.

Када је у питању наставно штиво за средње школе, ситуација је нешто другачија зато што Законом о уџбеницима није предвиђено да оно буде обавеза неког издавача, па чак ни државног, док се у члану 14 поменутог закона, каже Романца Јовановић, наводи да и удружења стручних и уметничких школа могу да издају приручнике за стручне предмете.

– Средње школе данас користе другу методологију наставе, не базирајући се само на уџбенику, као што су некада чиниле. На језицима мањина углавном имамо гимназијске уџбенике за општеобразовне предмете, као и за бројније стручне школе које су исказале ту потребу, као што су економска и медицинска. Кад су у питању остале, видећемо до које мере ће увођење дуалног образовања утицати на израду уџбеника, који удео ће имати пракса и који профили ће бити заступљени, јер су нека занимања превазиђена, а нека нова се појављују – каже Јовановићева.

С. Милачић