У војвођанским болницама мање од једне сестре по постељи
НОВИ САД: У војвођанским болницама на једну заузету постељу ради мање од једне медицинске сестре, показује извештај Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Према тим подацима, у покрајинским здравственим центрима о пацијентима на болничком лечењу брине од 0,46 до 0,97 медицинских сестара по постељи.
Истраживање је показало и да су пацијенти задовољни услугама сестринске неге коју добијају.
У “Батуту” кажу да је задовољство услугама сестринске неге током боравка у болници необично важан аспект у процесу болничког лечења пацијента и важан је показатељ квалитета лечења.
Испитивана је љубазност медицинских сестара, њихов однос према пацијентима, поштовање, објашњење процедура и тестова, али и према члановима њихових породица. Занимљиво је да управо опште задовољство има највишу средњу оцену, а не неки од испитиваних аспеката. Пацијенти с одељења рехабилитације су најзадовољнији, а средње оцене за сваки испитивани аспект су најниже, али генерално, доста високе, на одељењима гинекологије и акушерства. Средње оцене за све варијабле су на нивоу прошлогодишњих, кажу у “Батуту”.
Извештај о просечној дужини болничког лечења, броју медицинских сестара по заузетој болничкој постељи и проценту пацијената враћених на одељење интензивне неге, показује да је у јединој општој болници Севернобачког округа, у Суботици, у 2016. години било 21.769 пацијената н болничком лечењу, који су имали укупно 95.426 болничких дана.
О њима се бринуло 254 медицинских техничара, те је просечан број сестра по заузетој постељи био 0,97.
Општа болница у Зрењанину једина је у Средњебанатском округу и они су имали 22.461 пацијента, укупан број болничких дана био је 143,935, о њима је бринуло 388 медицинских сестара, што је 0,98 медицинских техничара по постељи.
Највећа покрајинска болница, Клинички центар Војводине, имала је и највише пацијената. У 20 клиника и у Ургентном центру ове установе током 2016. године лечено је 46.711 болесника, који су ту провели 367.352 дана.
О њима се бринуло 928 медицинских техничара, што је 0,92 сестре по постељи.
У Севернобанатском округу су Дом здравља Нови Кнежевац, који има интерно одељење, Општа болница Кикинда, Општа болница Сента и Специјална болница за психијатријске болести Нови Кнежевац. У овом округу укупно је било 14.564 болесника, који су провели 178.473 дана на болничком лечењу.
О њима је бринуло 283 медицинских техничара, односно њих 0,58 по постељи.
Јужнобанатском округу припадају Општа болница Вршац, Општа болница Панчево, Специјална болница за плућне болести Бела Црква, Специјална болница за психијатријске болести Вршац и Специјална болница за психијатријске болести Ковин. Укупно су имали 32.902 пацијента, који су лежали 667.862 дана.
О њима се бринуло 844 медицинских сестара, што је 0,46 по постељи.
Западнобачком округу припада Општа болница Сомбор, и ту је током 2016. године било 17.707 пацијената, који су у болници провели укупно 138.002 дана. О њима је бринуло 230 техничара, односно 0,61 по постељи.
Јужнобачком округу припадају Општа болница Врбас, Специјална болница за реуматске болести Нови Сад, Клинички центар Војводине, Нови Сад, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Нови Сад, Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица, Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, Сремска Каменица, Институт за плућне болести Војводине, Сремска Каменица.
У њима је укупно лечено 92.369 пацијената, који су боравили 745.237 дана у болници. Укупно се о њима бринуло 1.982 медицинских техничара, што је 0,97 по постељи.
У Сремском округу су Општа болница Сремска Митровица, Специјална болница за неуролошка и посттрауматска стања Стари Сланкамен и Специјална болница за рехабилитацију Врдник. Укупно су имали 25.413 пацијената, који су боравили 241.730 дана у болници. О њима се бринуло 416 медицинских сестара, што је 0,63 по постељи.
Показатеље сестринске неге пацијената и даље прати веома мали број болница. У клиничко-болничким центрима вредности ових показатеља су чак мање у 2016. него у prеthodnim годинама, и него у другим установама. Оскудно извештавање о показатељима сестринске неге нас доводи до закључка да је потребно усмерити акцију на подизање свести средњег и вишег медицинског кадра, а такође и mеnaymеnta установа, о важности унапређења квалитета рада и њиховог већег ангажовања у примени и праћењу стандарда сестринске неге, закључују у “Батуту”.
Љ. Петровић
