У Србији у 2019. произведено 9,62 милиона тона отпада

Представљајући Извештај о стању животне средине у Србији за 2019. годину пред скупштински Одбором за заштиту животне средине, Радовић је рекао да су термоенергетски објекти највећи поризвођачи отпада и да летећи пепео од угља чини 78 одсто укупне количине произведеног отпада.



"Од укупне произведене количине отпада пријављен је начин поступања за 23 одсто, док је 77 одсто остало на локацијама где је отпад произведен, што представља управо летећи пепео из угља", каже Радовић.



Навео је да је на територији Србије до сада изграђено 11 санитарних депонија, 15 трансфер станица и 36 рециклажних центара.



Каже и да ја јавно-комунална предузећа организовано одлажу отпад на 136 несанитарних депонија, од чега је пријављено да се њих 30 трајно затвара, док осталих 106 и даље корисити 29 несатираних депонија које се налазе у поплавном подручју.



"То значи да у случају повећања водотокова може доћи до њиховог загађивања пливајућим отпадом", упозорио је Радовић.



У структури комуналног отпада, каже Радовић, највећу заступљеност представља биоразградиви отпад.



Навео је и да је на територији Србије лоцирано 2.500 дивљих депонија, а да је у 2019. организовано чишћење дивљих депонија на 1.396 локација



Радовић је рекао и да је од укупно 370.000 тона амбалаже стављене на тржиште Србије у 2019. години, рециклирано 219.000 тона, односно 59,2 одсто.



"То је сада највећи проценат рециклаже амбалаже од када се примењује тај процес Србији", каже Радовић.



Повећане су, наводи, количине електричног и електронског отпада, односно отпадних батерија и отпадних возила, као и количина увезних отпадних гума и отпадних батерија и акумулатора што, каже, пказује степен развијености рециклажне индистрије за ове врсте отпада.



"Србија даје највеће субвенције за рециклажу посебних токова отпада у региону и то јесте један од фактора због чега проценат рециклаже у овој области у Србији из године у годину напредује", рекао је Радовић.



Навео је и да се количина произведеног отпада из области здравствене заштите и његово третирање и даље благо повећава у односу на prеthodnе године.



"Приближно 90 одсто отпада створеног у здравстевним установама чини отпад чије сакупљање и одлагање подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције", каже Радовић.



Навео је да су 63 здравстене установе које имају постојење за третман ове врсте отпада известиле да су прерадиле укупно 2.900 тона отпада који настаје у здравстевним установама и нагласио да је тај сегмент важан посебно током пандемије.



Радовић је рекао да је у току 2019. извезено 420.000 тона отпада, што представља мању количину у односу на prеthodnu годину, а увезено 227.000 тона отпада што је мање него 2018.



Одбор за заштиту животне средине је након расправе прихватио Извештај о стању животне средине за 2019. годину, а на седници је најављено да ће 22. марта, на Дан вода, бити организовано јавно слушање посвећено пречишћавању вода.