У Србији смањена смртност од кардиоваскуларних болести     

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти како у свету тако и у Србији и односе више живота него сви облици малигнитета заједно, а према подацима из 2021. године у нашој земљи умрло је 56 хиљада људи од последица кардиоваскуларних болести, наводи се у саопштењу Инсистута који наглашава да  у четири до пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок атеросклеротска кардиоваскуларна болест.

Један од главних фактора ризика за развој те болести је повишен ниво ЛДЛ холестерола, познатијег као "лош" холестерол, навели су из Института поводом конференције "Оптерећење дислипидемијом и развој стратегије Републике Србије за ефикасно превенирање последица дислипидемије и очување кардиоваскуларног здравља становништва" коју је организовало удружење „Well-being интернатионал“ уз подршку Министарства здравља.

Тема конференције, чији је циљ смањење кардиоваскуларне смртности на националном нивоу била је доношење Иницијативе за креирање Националног програма превенције атеросклеросклеротске кардиоваскуларне болести ефикасном корекцијом дислипидемије (поремећај липида).

Узимајући у обзир да су повишене вредности ЛДЛ холестерола фактор ризика на који се може ефикасно деловати и брзо редуковати, Министарство здравља је указало да кључни приоритет стратегије јавног здравља управо лежи у превенцији.

Конференцију је отворио државни секретар Министарства здравља Александар Стефоски који је навео да дисилипидемија доводи до кардиоваскуларних обољења која су у нашој попуацији на првом месту по броју оболелих и преминулих особа.

Кардиоваскуларна обољења предњаче у црној статистици и у односу на остале малигнитете.

Директорка Универзитетског Клиничког центра Војводине Едита Стокић, рекла је да је идентификован велики број фактора ризика за настанак атеросклерозе и кардиоваскуларних болести  и као најзначајнији фактор тог типа навела пораст атерогеног ЛДЛ холестерола и да би решење за превенцију КВБ требало тражити у ефикасном снижавању нивоа ЛДЛ холестерола.

Академик Небојша Лалић, директор Клинке за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, рекао је да је само један од корака ка унапређењу кардиоваскуларног здравља становништва подизање свести о ризицима и значају контроле ЛДЛ холестерола међу пацијентима и лекарима на свим нивоима здравствене заштите.

Лалић је оценио да је, како би се обезбедила успешна имплементација усвојених критеријума на свим нивоима, неопходно креирање националног водича добре клиничке праксе за третман дислипидемије у превенцији атеросклеротске КВБ у складу са важећим европским препорукама о лечењу дислипидемија и нових смерница о превенцији кардиоваскуларних болести у клиничкој пракси.

Кардиолог из Универзитетског клиничког центра Србије Арсен Ристић указао је да је у циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, неопходно је униформисање референтних вредности у лабораторијским анализама које се односе на липидни статус, унапређење постојећег електронског здравственог картона, успостављање националног регистра за фамилијарну хиперхолестеролемију на примарном нивоу здравствене заштите, као и унапређење доступности иновативних терапија уз спровођење актуелних терапијских смерница.