У манастиру Раковац боје 1.500 јаја за Васкрс

Пре бојења, вода у казану који је постављен у дворишту манастира, у којој ће се јаја бојити се освешта, а освештавање, као и последње припреме - премазивање уљем, увеличава појање песама попут „Не плачи, Мати Марија“ и „Недељо, најсветлији дане“ у извођењу појачког састава „Благовеститељ“ при храму Светог архангела Гаврила у Сусеку чији је хоровођа попадија Александра Теофиловић.



Васкршња јаја се према обицајима најчешће боје на Велики петак, а како је објаснио јеромонах Варнава, духовник манастира Раковац, након Литургије Светом Василију Великом, која се служи на Велики четвртак, по традицији се везују звона и од тада настаје Велики петак.



„Ми у нашем манастиру имамо традицију да на Велики четвртак фарбамо јаја, док се у домаћинствима обично јаја боје на Велики петак или Велику суботу, зависи од краја до краја Србије, али и хришћанског света. Од момента када се вежу звона настаје Велики петак и већ се могу бојити васкршња јаја“, каже отац Варнава.



У манастиру Раковац сва јаја се фарбају у црвено, а како је испричао отац Варнава, васкршње црвено јаје симбол је васкрсења, живота.



„Као што је Исус Христ био у гробу три дана пре него што је васкрсао, тако и јаје васкршње представља и гроб и живот јер се из јајета рађа нови живот“, наводи.



Додаје да ће сутра, на Велики петак, и у овом храму бити служено вечерње богослужење током којег се износи плаштаница Исуса Христа, односно платно на којем је изображен лик Исуса Христа који је скинут са крста, а на плаштаници су и Јосиф и Никодин и Пресвета Богородица који су били сведоци скидања Христа са крста, великог догађаја за хришћане.



На Велику суботу, дан када је Исус Христ био у гробу, што је поред Великог петка најтужнији дан за хришћане, верници се припремају да на првом месту дочекају васкрсење Господа Исуса Христа, које је, како наглашава отац Варнава, круна све наше вере.



„Ако ми желимо да опишемо нашу хришћанску веру некоме ко није упућен, ми ћемо рећи само две речи - Христос воскресе и ми смо са тим све рекли, односно шта је наша вера, чему се надамо јер када читамо Симбол вере - исповедање вере хришћанске, вере православне, ми на крају кажемо чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века“, наводи.



Отац Варнава подсећа да васкрсење Христа доноси вечни живот, живот за који су сви људи предодређени.



„Ми нисмо бића којима када оду у земљу престаје битисање. Као што је Исус Христ васкрсао, тако ћемо и сви ми васкрснути. Васкрсење јесте круна наше вере, васкрсење је наш коначни циљ“, додаје.



Манастир Раковац основан је 1498. године, а задужбина је војводе Раке Милошевића, великог коморника на двору светог Деспота Јована Бранковића и први писани извори о том манастиру потичу из 1533. године.



Манастир је познат по томе, како је испричао отац Варнава, што је у њему у 17. веку преписиван Душанов законик, а штампана је и богослужбена књига „Србљак“ у којој су написане службе Србима светим у којој је на почетку било девет служба, а сада их има и више од 100.



Током своје петовековне историје, манастир је претрпео многа разарања, страдања, а највише током два светска рата у 20. веку, али и након рата - педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века.



„Све до осамдесетих година манастир је потпуно запустео да би тек осамдесетих година почела обнова манастира, а коначна обнова светиње почиње задњих десетак, 15 година. Ми смо претпрошле године почели да обнављамо звоник, пошто дуго година манастир га није имао и сада имамо завршен звоник и звона после 70 година“, испричао је.



План је да се у овој и наредној години заврши обнова светиње како би, како је испричао отац Варнава, засјала пуним и правим сјајем и да може да врши своју мисију као и сви други наши манастири.



„Мисија манастира и монаха на првом месту је молитва. Ми све друго стављамо у други план, док је на првом месту за нас монахе молитва - богослужење, богослужбени живот, да би верници који долазе овде нашли духовну утеху и да би изашли из светиња душевно и духовно окрепљени и утешени“, наводи.



У манастиру се тренутно налазе два монаха и једна монахиња, али им у помоћ да припреме најрадоснији хришћански празник, притичу жене из парохије.



„Нажалост, не можемо да се похвалимо великим бројем монаха. Овде смо нас двојица - отац настојатељ Евгеније и ја који сам духовник. Имамо једну сестру која је домаћица, куварица, а која је монахиња и долазе нам сестре из парохије да нам помажу“, наводи отац Варнава.