ТРАЖЕ БОЉЕ УСЛОВЕ Протести просветара у пет до дванаест

Часови су били скраћени на 30 минута у око 670 школа у Србији како би се упозорила јавност на многе незапочете или недовршене послове у образовању. Скуп посвећен тој проблематици првог дана школске 2019/2020. организован је и у Зрењанину на Тргу слободе, а подршку су пружиле колеге из Чачка, Крушевца, Краљева, Панчева, Горњег Милановца, Пирота, Сремске Митровице и Ирига.

Према речима Звонимира Јовића из УСПР Војводине, настава је била скраћена у 120 од 150 покрајинских школа.

– Све наше активности ових дана биле су покушај да поново седнемо за преговарачки сто са Владом РС и свим другим министарствима која су укључена у рад у вези са платним разредима – рекла је председница УСПРС Јасна Јанковић, додавши да су у јучерашњем разговору добили обећање да ће их ускоро примити председница Владе Ана Брнабић, која јесте њихова права адреса када је у питању ова проблематика. – Друга тема састанка било је преузимање нових 2.500 технолошких вишкова, које је поново актуелно, као и почетком сваке школске године. Усагласили смо се да ћемо процедуру из prеthodnih година поштовати, уз очекивање да ће бити успешно као и досад, када смо смештањем технолошких вишкова у исто време повећавали норме и самим тим плате, те штедели државни новац јер наше колеге нису морале да раде у више школа или с непотпуном нормом.

Према подацима које су Министарству просвете, науке и технолошког развоја доставили директори основних и средњих школа у Србији, настава је јуче била скраћена у 237 од укупно 1.772 школе. Подаци које су доставили директори школа показују да је број школа које су у штрајку упозорења и у којима су скраћени часова на 30 минута знатно мањи од броја који су у јавност изнели представници Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС).

Министарство процењује да је разлика у подацима резултат тога што представници синдиката убрајају и оне школе у којима штрајкује занемарљиво мали број запослених.

Према речима Уније, надлежно министарство без социјалног дијалога са запосленима не може поставити образовање на здраве основе.

– Бајковите политичке, свакодневне приче нису реалност српских школа – тврде из Уније. – Суочавамо се са тешким материјалним положајем запослених, великим бројем ученика у одељењима, инклузијом која никада није заживела на прави начин, бесмисленим и беспотребним администрирањем, директорима, партијским послушницима који су изнад закона, увођењем наставних предмета и електронског дневника, без техничких предуслова и разним другим проблемима.

Њихов главни захтев јесте потписивање Протокола о повећању зарада у 2019, да би плате за целу финансијску годину, како је и договорено, нарасле за 14,6 одсто, мада је предлог УСПРС је да то буде још 20 одсто од 1. октобра 2019. Тиме би била осигурана праведна позиција провете пред увођење платних разреда. С тим у вези, траже да се административним радницима и домарима са четвртим степеном стручне спреме коригује садашњи коефицијент од 8,62 на 13,42, те да се обештете за период од децембра 2015. до данас, док би коефицијент шефа рачуноводства са шестим степеном требало повисити са 13,73 на 14,88.

Према њиховим тврдњама, није поштован ни Правилник МПНТР о плаћању уношења података у информациони систем „Доситеј” за школску 2016/17. и 2017/18, нити су координатори електронских дневника добили повећање од 10 одсто, како је договорено при њиховој обуци. Сматрају незаконитим и одузимање дела плате запослених за време годишњег одмора 2014. године, као и дневнице за 28. септембар 2017. године због штрајка Уније СПРС, док напомињу да Светосавска награда у износу од 25.000 динара није исплаћена пет година.

С. Милачић