Тема Дневника: Видео надзор доприноси општој безбедности, али...

Просечан пешак ће на тој траси “осванути” на неколико полицијских монитора; камере које снимају раскрснице код Футошке пијаце и код позоришта, затим на десетак градских камера које снимају јавне површине и на десетине камера постављених на банкама, мењачницама, продавницама, бутицима и фаст фудовима.

Ништа слабије нећете бити примећени и “забележени” током шетње кроз Змај Јовину улицу у којој ће вас са обе стране “нанишанити” најмање 45 камера. Слично је и у осталим деловима центра града јер готово у свим улицама на сваких тридесетак корака наилази се на ново “снимање”. Тај просек опада ка спољним деловима града, али дефинитивно у свим стамбеним и пословним подручјима Новог Сада више не постоје јавне, па и приватне површине које нису под надзором барем једног објектива. Када би се којим случајем направила мапа несниманих површина у Новом Саду, то би биле ситне тачкице разбацане по граду, са површинама једва довољним за терен за баскет.     

Највише камера у Новом Саду је поставила ЈКП “Информатика”, која према последњим подацима контролише преко хиљаду камера које снимају јавне површине, саобраћај, школе, вртиће, институције и друге објекте од јавног значаја.

Поред њих и МУП систематски снима у Новом Саду, али према доступним информацијама са свега десетак камера намењених снимању прекршаја у саобраћају, распоређених на неколико кључних раскрница и на мостовима, док се полиција за прикупљање снимака везаних за кривична дела, највше ослања управо на камере ЈКП “Информатика”, али и на приватне видео надзоре који су евентуално снимили нешто што би интересовало истражитеље. Иако се функционалност камера за снимање прекршаја у саобраћају већ пар година доводи у питање, уз честе незваничне потврде да оне уопште не раде, то ће се ускоро дефинитивно променити, јер је МУП најавио набавку 2.000 најмодернијих камера за надзор саобраћаја и успостављање потпуно новог система који ће коштати око 13 милиона евра. Пробну фазу овог великог пројекта МУП је започео у сарадњи са кинеском компанијом “Хуавеи” која је већ поставила стотинак камера на 60 локација у Београду и успоставила контролни дата центар за тај систем надзора. 

МУП је податке о новом систему прогласио службеном тајном, али један део карактеристика нове опреме је објавила кинеска компанија на свом званичном сајту. Према тим подацима, у Србију стиже опрема која ће моћи без проблема да препознаје регистарске таблице, лица у возилу и друге детаље које постојећи систем не може.

Стално повећавање броја камера које нас снимају некад и буквално на сваком кораку се доводи у директну везу са повећањем степена безбедности и то потврђује и већина стручњака за безбедност, али и пракса јер је већ постало уобичајено да полиција решава случајеве захваљујући снимцима са камера које су снимиле сам догађај или неке моменте важне за истрагу. 

Према речима Ратка Вујадиновића, пензионисаног пуковника полиције, који се од 2006. године бави пословима физичког и техничког обезбеђења са својом Агенцијом „РПД“, лиценцираном и по међународним стандардима, када је у питању видео надзор, тешко је успоставити баланс између потреба безбедности и нарушавања приватности грађана.

- Видео надзор је у данашње време саставни део било којег озбиљнијег система обезбеђења и примењује се у различитим ситуацијама. Када су у питању пословни објекти, оне углавном служе за контролу и надзор радника, као и за превенцију крађа и осталих преступа, а у зависности од потреба постављају се спољашне, унутрашње, скривене и мини камере. Повезане са другим врстама сензора, такав системи најчешће служе за рано откривање и слање неке врсте алармног сигнала. Фирме се релативно лако одлучују на инвестирање у видео надзор јер се дугорочно такво улагање свакако исплати смањењем потенцијалне штете и ефикаснијим надзором над свакодневним пословањем – појашњава за „Дневник“ Вујадиновић.

Према његовим речима Закон о приватном обезбеђењу је јасно одредио правила барем када су у питању камере које су под контролом фирми за обезбеђење.

- Обавештење да је објекат или простор заштићен видео обезбеђењем, мора бити истакнуто на видљивом месту, а корисник услуга је обавезан да архивиране снимке чува најмање 30 дана и да их, на евентуалан захтев, стави на увид овлашћеном полицијском службенику. Забрањено је уступање трећим лицима и јавно објављивање података, осим у случајевима предвиђеним законом. Осим тога, лице на које се подаци односе (које је снимљено) има право да захтева да му се прикупљени подаци ставе на увид, што обухвата право на преглед, читање и слушање података, као и прављење забелешки, а о свом трошку и добијање копија података (фотокопију, аудио копију, видео копију, дигиталну копију и сл.) у облику у којем се информација налази, као и да, у складу са прописима, захтева измену или брисање података – наводи Ратко Вујадиновић и додаје да су службеници обезбеђења дужни да као тајну, у складу са законом и другим прописима којима се уређује тајност података, чувају све податке које сазнају у вршењу свог посла.

Вујадиновић сматра да камере, односно видео надзор, без сумње заиста доприносе општој безбедности.

- Једини проблем је неминовно нарушавање приватности грађана. Људи се снимају на радним местима, у продавницама..., на јавним окупљањима и утакмицама и последње што је у експанзији јесте снимање на улицама. У целом свету се намеће питање нарушавања приватности грађања због безбедности. Понављам: видео надзор јесте потребан, тешко је одредити у којој мери, али мора бити поверен професионалцима који су у законској обавези да прикупљене податке (снимке) чувају у складу са законом у смислу тајности података и архивирања – закључује Вујадиновић.

Нико Перковић