Тема Дневника: Пилоти се надају обнови борбене авио-флоте
Комисије, које су формирали начелник Генералштаба ВС генерал Љубиша Диковић и командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак, испитаће наредних месеци све околности које су у петак довеле до пада борбеног авиона двоседа “супер галеб” Г-4 у близини Шапца.
У тој несрећи, на жалост, погинула су обојица пилота: потпуковник Ненад Ћулибрк и капетан Дејан Пандуровић. Док се истрага не заврши, све оцене о узроцима пада борбене летелице су преурањене.
“Радило се о редовном летачком, планском, задатку обуке. Метео ситуација је била повољна, пилоти су били одлично оспособљени, врсни су то пилоти, авион је био исправан. Био сам лично присутан на аеродрому Батајница када су кренуле припреме за задатак и када су они кренули“, рекао је командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак.
“Авион није летео превише ниско, како се некима учинило, а шта се десило, утврдиће истрага. Пилотски позив је професија повећаног ризика, тога морамо бити свесни“, истиче за “Дневник” уредник специјализованог ваздухопловног портала “Танго сикс” Петар Војиновић.
Трагедија која се догодила у петак поново је отворила и питање у ком стању се налази наше борбено ваздухопловство.
„Није тајна да се борбена компонента нашег Ратног ваздухопловства налази у веома тешкој ситуацији. Мали број авиона је активан па се данас може рачунати на свега три ловца МиГ-29, три МиГ-21 и четири “орла”. Овде наравно нисмо урачунали и око осам, односно сада седам активних Г-4 који имају одређене борбене способности и у случају потребе могу се употребити као лаки јуришници“, наглашава Војиновић.
Услед недовољног броја ловачких авиона који морају бити у сталном дежурству у оквиру система ПВО, Ратно ваздухопловство је извр{ило интеграцију ракета ваздух-ваздух на три двоседа МиГ-21УМ извршило интеграцију ракета ваздух-ваздух на три двоседа МиГ-21УМ, који су једини преостали авиони МиГ-21 у нашем инвентару.
Бољи дани за наше ваздухопловство најављени су недавно када је предочено да ћемо од Русије, по повољним условима, добити шест авиона МиГ 29, који треба ускоро да стигну.
Оно што је за сада званично најављено је да ће се радити на очувању постојеће флоте домаћих борбених авиона. То се, пре свега, односи на модернизацију јуришника “орао”, који ће остати у наоружању сасвим сигурно још неколико деценија. Поред четири авиона који су тренутно у 241. ловачко-бомбардерској ескадрили ове и наредних година може се очекивати завршетак ремонта још неколико авиона. Процењено је да је могуће продужење века употребе ових летелица и до 40 година (од године производње), као и да је могуће додатно продужење за још осам година.
Неће се одустати ни од наставка ренесансе “супер галеба” јер је у његову модернизацију држава последњих година уложила најмање седам милиона евра.
“Модификације би биле рађене на девет авиона, а они би могли остати у наоружању до периода 2030-35 а са Г-4МД би се у будућности лакше прелазило на неки од савремених борбених авиона које би Србија могла набавити. Такође ускладила би се и обука јер школски авиони “ласта В-54” имају модерније инструмент табле са доњим колор показивачима док садашњи Г-4 има електромеханичке инструменте“, указује Петар Војиновић.
Најтежа је ситуација с транспортном авијацијом, јер Војска Србије још од октобра претпрошле године не располаже ни са једним оперативним транспортним авионом. Процес активирања дела флоте започео је крајем априла прошле године слањем једног авионазапо~ео је крајем априла про{ле године Ан-2ТД на ремонт у Мађарску. Овај авион приземљен је марта 2014. године, а prеthodni ремонт прошао је 2007.
Прошле године у руски ремонтни завод у Ростову на Дону одлетео је један Ан-26 који је након истека ресурса био приземљен још од децембра 2014. године. То је најмлађи авион овог типа у ВС, произведен 1984, а prеthodno је у истом заводу ремонтован 2008. Након ремонта он ће моћи да лети 10 година, а војни званичници су потврдили да је планиран ремонт и другог Ан-26 који је последњих година био активан и који је приземљен октобра 2015.
Два нова средња транспортна вишенаменска хеликоптера Ми-17В-5 који су стигли из Русије 28. јуна прошле године су први нови хеликоптери иностране производње још од 1987. и први нови хеликоптери који су набављени још од 1991. године.
То наравно јесте позитивно, хеликоптери су савременији од било чега другог што имамо што се тиче хеликоптера исте категорије.
“Међутим, само два примерка неће решити проблем јер је у међувремену због различитих разлога одређен број хеликоптера Ми-8 већ ’’испао’’ из оперативне употребе“, каже Војиновић.
Тако од шест транспортера Ми-8Т са колико располаже ВС данас лете само два, а преостали због техничких компликација и старости тешко да ће се вратити у строј. Преостала два Ми-8Т моћи ће да лете најкасније до 2018. године.
Оригинални Ми-17 тренутно не лети, а због истека ресурса требало би да оде на ремонт .
“Ако се даље не би улагало у ове ваздухоплове може се десити да 2018. Србија остане са само два Ми-17В-5”, упозорава Петар Војиновић.
Милан Бозокин