Tema Dnevnika: Piloti se nadaju obnovi borbene avio-flote
Komisije, koje su formirali načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković i komandant RV i PVO general-major Ranko Živak, ispitaće narednih meseci sve okolnosti koje su u petak dovele do pada borbenog aviona dvoseda “super galeb” G-4 u blizini Šapca.
U toj nesreći, na žalost, poginula su obojica pilota: potpukovnik Nenad Ćulibrk i kapetan Dejan Pandurović. Dok se istraga ne završi, sve ocene o uzrocima pada borbene letelice su preuranjene.
“Radilo se o redovnom letačkom, planskom, zadatku obuke. Meteo situacija je bila povoljna, piloti su bili odlično osposobljeni, vrsni su to piloti, avion je bio ispravan. Bio sam lično prisutan na aerodromu Batajnica kada su krenule pripreme za zadatak i kada su oni krenuli“, rekao je komandant RV i PVO general-major Ranko Živak.
“Avion nije leteo previše nisko, kako se nekima učinilo, a šta se desilo, utvrdiće istraga. Pilotski poziv je profesija povećanog rizika, toga moramo biti svesni“, ističe za “Dnevnik” urednik specijalizovanog vazduhoplovnog portala “Tango siks” Petar Vojinović.
Tragedija koja se dogodila u petak ponovo je otvorila i pitanje u kom stanju se nalazi naše borbeno vazduhoplovstvo.
„Nije tajna da se borbena komponenta našeg Ratnog vazduhoplovstva nalazi u veoma teškoj situaciji. Mali broj aviona je aktivan pa se danas može računati na svega tri lovca MiG-29, tri MiG-21 i četiri “orla”. Ovde naravno nismo uračunali i oko osam, odnosno sada sedam aktivnih G-4 koji imaju određene borbene sposobnosti i u slučaju potrebe mogu se upotrebiti kao laki jurišnici“, naglašava Vojinović.
Usled nedovoljnog broja lovačkih aviona koji moraju biti u stalnom dežurstvu u okviru sistema PVO, Ratno vazduhoplovstvo je izvr{ilo integraciju raketa vazduh-vazduh na tri dvoseda MiG-21UM izvršilo integraciju raketa vazduh-vazduh na tri dvoseda MiG-21UM, koji su jedini preostali avioni MiG-21 u našem inventaru.
Bolji dani za naše vazduhoplovstvo najavljeni su nedavno kada je predočeno da ćemo od Rusije, po povoljnim uslovima, dobiti šest aviona MiG 29, koji treba uskoro da stignu.
Ono što je za sada zvanično najavljeno je da će se raditi na očuvanju postojeće flote domaćih borbenih aviona. To se, pre svega, odnosi na modernizaciju jurišnika “orao”, koji će ostati u naoružanju sasvim sigurno još nekoliko decenija. Pored četiri aviona koji su trenutno u 241. lovačko-bombarderskoj eskadrili ove i narednih godina može se očekivati završetak remonta još nekoliko aviona. Procenjeno je da je moguće produženje veka upotrebe ovih letelica i do 40 godina (od godine proizvodnje), kao i da je moguće dodatno produženje za još osam godina.
Neće se odustati ni od nastavka renesanse “super galeba” jer je u njegovu modernizaciju država poslednjih godina uložila najmanje sedam miliona evra.
“Modifikacije bi bile rađene na devet aviona, a oni bi mogli ostati u naoružanju do perioda 2030-35 a sa G-4MD bi se u budućnosti lakše prelazilo na neki od savremenih borbenih aviona koje bi Srbija mogla nabaviti. Takođe uskladila bi se i obuka jer školski avioni “lasta V-54” imaju modernije instrument table sa donjim kolor pokazivačima dok sadašnji G-4 ima elektromehaničke instrumente“, ukazuje Petar Vojinović.
Najteža je situacija s transportnom avijacijom, jer Vojska Srbije još od oktobra pretprošle godine ne raspolaže ni sa jednim operativnim transportnim avionom. Proces aktiviranja dela flote započeo je krajem aprila prošle godine slanjem jednog avionazapo~eo je krajem aprila pro{le godine An-2TD na remont u Mađarsku. Ovaj avion prizemljen je marta 2014. godine, a prethodni remont prošao je 2007.
Prošle godine u ruski remontni zavod u Rostovu na Donu odleteo je jedan An-26 koji je nakon isteka resursa bio prizemljen još od decembra 2014. godine. To je najmlađi avion ovog tipa u VS, proizveden 1984, a prethodno je u istom zavodu remontovan 2008. Nakon remonta on će moći da leti 10 godina, a vojni zvaničnici su potvrdili da je planiran remont i drugog An-26 koji je poslednjih godina bio aktivan i koji je prizemljen oktobra 2015.
Dva nova srednja transportna višenamenska helikoptera Mi-17V-5 koji su stigli iz Rusije 28. juna prošle godine su prvi novi helikopteri inostrane proizvodnje još od 1987. i prvi novi helikopteri koji su nabavljeni još od 1991. godine.
To naravno jeste pozitivno, helikopteri su savremeniji od bilo čega drugog što imamo što se tiče helikoptera iste kategorije.
“Međutim, samo dva primerka neće rešiti problem jer je u međuvremenu zbog različitih razloga određen broj helikoptera Mi-8 već ’’ispao’’ iz operativne upotrebe“, kaže Vojinović.
Tako od šest transportera Mi-8T sa koliko raspolaže VS danas lete samo dva, a preostali zbog tehničkih komplikacija i starosti teško da će se vratiti u stroj. Preostala dva Mi-8T moći će da lete najkasnije do 2018. godine.
Originalni Mi-17 trenutno ne leti, a zbog isteka resursa trebalo bi da ode na remont .
“Ako se dalje ne bi ulagalo u ove vazduhoplove može se desiti da 2018. Srbija ostane sa samo dva Mi-17V-5”, upozorava Petar Vojinović.
Milan Bozokin