Светски јеврејски конгрес организује кампању о усташтву у Хрватској

Конкретни повод за интервју за „Индекс“ био је чланак који је Розензафт недавно објавио на утицајном америчко-јеврејском порталу „Таблет“, у којем је упозорио да „Хрватска безочно покушава да сакрије своје злочине у Холокаусту“. Розензафт је најавио како Светски јеврејски конгрес организује међународну кампању која ће се позабавити ситуацијом у Хрватској и фашизацијом друштва на коју неки упозоравају, док је други поричу.

Шта је покренуло Ваш интерес за ситуацију у Хрватској када је реч о таласу ревизионизма?

Заправо, много пре него што сам се фокусирао на садашњи ревизионизам око Холокауста у Хрватској, постао сам осетљив на већином непознату историју прогона и масовног убијања Јевреја, Срба и Рома у НДХ током Другог светског рата. Пре много година док сам истраживао о колаборационистима и учесницима у спровођењу Холокауста који нису били Немци, налетео сам на злогласног фра Томислава Филиповића, познатог као фра Сотона, хрватског фрањевца који је био један од највећих садиста у Јасеновцу. Његово дивљаштво и његова окрутност за мене су слични оном код SS доктора Јозефа Менгелеа у Аушвицу и команданта у Плашову Амона Гета, дакле јасним персонификацијама апсолутног зла. Када сам наишао на фра Томислава Филиповића, хтео сам да сазнам нешто више о усташама. Оно што је на мене оставило највећи утисак је то да су усташе, који су били међу најентузијастичнијим и најбруталнијим поклоницима геноцидне идеологије нациста, саме вршиле убиства Јевреја и Срба, независно од упутстава или заједно са снагама немачке војске ili SS-a.

Како се Хрватска доживљава међу америчким Јеврејима?

Од критичне је важности да међународна заједница разуме како се Холокауст спроводио широм Европе под нацистичком окупацијом и у већини земаља које су стале на страну нацистичке Немачке и да Немци нису били једини починиоци геноцида у Другом светском рату. Институције попут Музеја Холокауста у Вашингтону и Јад Вашема у Јерусалиму покренуле су значајне образовне иницијативе у вези са тим. Лично сам као председавајући повереништва за поставку у Музеју Холокауста деведесетих година прошлог века са успехом препоручио да Јасеновац буде укључен међу најважније логоре смрти у Другом светском рату у музејској Дворани сећања.

Већ смо у процесу организовања међународне кампање која ће скренути пажњу на ревизионизам око Холокауста у Хрватској и на покушаје рехабилитације усташа. Сврха те кампање није да нападнемо Хрватску, него баш супротно — да помогнемо Хрватима да препознају мрачан период своје историје и да на одговарајући начин препознају и обележавају сећање на жртве Јасеновца и других концентрационих логора усташа.

Што Хрватска може да учини боље када је реч о тамним странама своје националне историје?

Саветовао бих да покрену образовне програме на свим нивоима, од средњих школа, преко универзитета, до друштвених група свих вера и националности, у вези са злочинима против човечности које су починили усташе у име хрватског народа. Позивамо их да не тривијализују и минимизирају улогу усташа у Другом светском рату, него да супротно томе осуде и одбаце поновни успон усташтва, независно од политичких калкулација.