Светска недеља дојења: У Србији бебу доји само 13 одсто мајки

Светска алијанса за подршку дојењу иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

То не значи да се жене у Србији које доје и даље не суочавају с предрасудама, па чак и подсмехом. Друштвене мреже пре неки дан затрпала је дискусија коју су повеле мајке старије деце, реагујући на коментар жене којој је засметало Саветовалиште за дојење. Начин дојења, методе и разлози за продужено дојење, односно његово прекидање већ неколико година уназад праве буру на друштвеним мрежама и форумима, а ставови се мењају у зависности од тога колико је особа која промовише одређено понашање популарна. Ипак, сви лекари се слажу: дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама.

Осим што задовољава потребу за храном, дете сисањем остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености, кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини.

Упркос међународним препорукама, само 40% свих беба млађих од шест месеци у свету су искључиво дојене, а само 45% наставља дојење до навршена 24 месеца.  Статистика у Србији опомиње: из медицинских разлога око пет посто жена не може да доји. У Србији до шестог бебиног месеца доји само 13 посто жена, а увођењем чврсте хране тај се број драстично смањује.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама.

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 1. до 7. октобра под слоганом „Подржи дојење – оснажи родитеље. сада и убудуће.”

Зато је важно, кажу стручњаци, информисати људе о вези између дојења и социјалне подршке родитељима. Потребно је и учврстити подршку вредностима родитељства и родно уједначеним социјалним нормама на свим нивоима ради пружања подршке дојењу и сарађивати с појединцима и организацијама који пружају подршку родитељима.

Глобално гледајући, повратак мајке на посао после порођаја један је од водећих разлога раног престанка дојења и замене мајчиног млека вештачком формулом. Истраживања показују да политика плаћеног породиљског одсуства помаже у смањењу смртности код одојчади за 13% за сваки додатни месец породиљског одсуства.

Плаћено одсуство омогућава женама да се раније физички опораве од порођаја и врате на посао опорављени физички, ментално и емоционално.

И. Р.