Сваког месеца 115 новооболелих од карцинома бронха у Војводини

Управник Клинике за пуломолошку онкологију Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици прим. др Горан Стојановић каже да је то велики број новооболелих и да у односу на пре десетак година, сада има око 200 оболелих више сваке године. Институт је једина установа у Србији која је, од сопствених пара, обезбедила савремену биолошку и имунотерапију за лечење оболелих, за лекове које не обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање.

- Практично свакога месеца у Војводини се открије од 110 до 115 новооболелих и евидентно је у питању тренд пораста. Да ли је бомбардовање и окружење у којем живимо утицало на повећање броја оболелих тешко је рећи, али је сигурно да је пушење водећи фактор ризика за настанак болести, јер је од 100 оболелих чак 90 пушача. Такође, и генетска предиспозиција је фактор ризика. Мушкарци чешће добијају рак плућа, али је раније тај однос био шест према један за мушкарце, а сада је три према један, што значи да оболева више жена него раније. Забрињавајуће је што је код 40 одсто новооткривених болест већ у трећој или четвртој Б фази, када је једини вид лечења хемиотерапија, односно системска терапија - наводи др Стојановић.

Водећи узрок смрти

- Србија је на другом месту у свету по смртности од карцинома плућа, а на првом је Мађарска, док се још једна суседна земља, Црна Гора, налази такође у првих 10 земаља по овој статистици. Код нас је карцином плућа водећи узрок смрти и код мушкараца и код жена, а по обољевању је на првом месту код мушкараца и на другом месту код жена. То су страшни епидемиолошки подаци - каже др Стојановић.

Болест која се открије у трећој или четвртој Б фази значи лошије прогнозе и лошије преживавање, а уколико се болест открије у првој, другој или трећој А фази, онда може да се говори о излечењу.

- У просеку пацијенти који имају карином бронха имају 63 године, али има и младих људи, те је наш најмлађи пацијент имао 23 године, а често пацијенти имају и 80, па и 90 година. Међутим, спушта се граница и све је више младих. Оно што забрињава је што је код људи млађих од 40 година овај карцином много експлозивнији и има бржи ток болести - напомиње др Стојановић.

Лечење карцинома бронха је мултимодално и у зависности од стадијума болести, одређује се вид лечења. Уколико је болест од прве до треће А фазе, онда се пацијент оперише, али и то зависи од општег здравственог стања оболеле особе. Уколико тумор није операбилан, онда се примењује хемиотерапија, биолошка терапија, имунотерапија и зрачење. Др Стојановић напомиње да су биолошка и имунотерапија иновативне терапије, којима се постиже боље преживљавање и имају мање нежељених ефеката.

- У Институту за плућне болести пацијентима је доступна биолошка терапија, као и имунотрапија и то кроз донације и програме клиничких студија. То имају сви водећи центри за лечење карцинома бронха у Србији, односно поред нас и Београд, Ниш и Крагујевац, а ми смо једина установа у Војводини која их примењује - наводи др Стојановић.

Симптоми

Симптоми болести су свакодневни и стога људи често ни не обраћају велику пажњу на њих. У почетку се јавља кашаљ, отежано дисање, слабост и малаксалост, јавља се бол у грудима, губитак тежине. Касније, када тумор већ нарасте и направи се опструкција, јавља се упала плућа и пацијенти почињу да искашљавају крв.

Да би пацијенти могли да добију ову терапију, морају да се ураде тестирања, која се такође раде само на Институту, а и тестови се добијају из донације.

- Уколико постоје позитивне генске туморске мутације, може да се примени биолошка терапија, јер је то циљана терапија и нису сви оболели кандидати за њу. То није хемиотерапија, пацијенти узимају таблете и о болести размишљају као да је нека хронично обољење, што је и циљ лечења, да се болест преведе у хроничну - објашњава др Стојановић.

Имунотерапија кошта од 6.000 до 8.000 евра по пацијенту и Институт је добио терапију за две године за 20 оболелих који су у четвртом стадијуму болести. Ова терапија смањује тумор, а започели су је прошле године у марту. Од 20 оболелих, сада је живо 13 пацијената, а без ове терапије, нико не би био жив. У припреми је још један програм, такође из донације, који ће кренути од октобра и намењен је за десеторо оболелих за годину дана.

- Институт је једина болница у Србији која је од сопствених пара, обезбедила новац за имунолошку и биолошку терапију и то 180 милиона за лекове из те групе. Када су исцрпљене све могућности хемиотерапије, тада се примењује биолошка или имунолошка терапија и то су лекови који се не добијају о трошку Републичког фонд за здравствено осигурање, а не добијају се АЛК инхибитори и имунотерапија. То је новац за једногодишње лечење десет пацијената - каже др Стојановић.

Институт је и једина плућна болница у Србији која већ три године има радиотерапију и немају листу чекања на зрачење. Сви пацијенти којима је индиковано зрачење, у року од 30 дана добијају радиотрапију, а др Стојановић истиче како је организација и начин лечења који се спроводи у Институту, сада постао модел који се прихвата у целој Србији.

Текст и фото: Љ. Петровић