Svakog meseca 115 novoobolelih od karcinoma bronha u Vojvodini

Upravnik Klinike za pulomološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici prim. dr Goran Stojanović kaže da je to veliki broj novoobolelih i da u odnosu na pre desetak godina, sada ima oko 200 obolelih više svake godine. Institut je jedina ustanova u Srbiji koja je, od sopstvenih para, obezbedila savremenu biološku i imunoterapiju za lečenje obolelih, za lekove koje ne obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.

- Praktično svakoga meseca u Vojvodini se otkrije od 110 do 115 novoobolelih i evidentno je u pitanju trend porasta. Da li je bombardovanje i okruženje u kojem živimo uticalo na povećanje broja obolelih teško je reći, ali je sigurno da je pušenje vodeći faktor rizika za nastanak bolesti, jer je od 100 obolelih čak 90 pušača. Takođe, i genetska predispozicija je faktor rizika. Muškarci češće dobijaju rak pluća, ali je ranije taj odnos bio šest prema jedan za muškarce, a sada je tri prema jedan, što znači da oboleva više žena nego ranije. Zabrinjavajuće je što je kod 40 odsto novootkrivenih bolest već u trećoj ili četvrtoj B fazi, kada je jedini vid lečenja hemioterapija, odnosno sistemska terapija - navodi dr Stojanović.

Vodeći uzrok smrti

- Srbija je na drugom mestu u svetu po smrtnosti od karcinoma pluća, a na prvom je Mađarska, dok se još jedna susedna zemlja, Crna Gora, nalazi takođe u prvih 10 zemalja po ovoj statistici. Kod nas je karcinom pluća vodeći uzrok smrti i kod muškaraca i kod žena, a po oboljevanju je na prvom mestu kod muškaraca i na drugom mestu kod žena. To su strašni epidemiološki podaci - kaže dr Stojanović.

Bolest koja se otkrije u trećoj ili četvrtoj B fazi znači lošije prognoze i lošije preživavanje, a ukoliko se bolest otkrije u prvoj, drugoj ili trećoj A fazi, onda može da se govori o izlečenju.

- U proseku pacijenti koji imaju karinom bronha imaju 63 godine, ali ima i mladih ljudi, te je naš najmlađi pacijent imao 23 godine, a često pacijenti imaju i 80, pa i 90 godina. Međutim, spušta se granica i sve je više mladih. Ono što zabrinjava je što je kod ljudi mlađih od 40 godina ovaj karcinom mnogo eksplozivniji i ima brži tok bolesti - napominje dr Stojanović.

Lečenje karcinoma bronha je multimodalno i u zavisnosti od stadijuma bolesti, određuje se vid lečenja. Ukoliko je bolest od prve do treće A faze, onda se pacijent operiše, ali i to zavisi od opšteg zdravstvenog stanja obolele osobe. Ukoliko tumor nije operabilan, onda se primenjuje hemioterapija, biološka terapija, imunoterapija i zračenje. Dr Stojanović napominje da su biološka i imunoterapija inovativne terapije, kojima se postiže bolje preživljavanje i imaju manje neželjenih efekata.

- U Institutu za plućne bolesti pacijentima je dostupna biološka terapija, kao i imunotrapija i to kroz donacije i programe kliničkih studija. To imaju svi vodeći centri za lečenje karcinoma bronha u Srbiji, odnosno pored nas i Beograd, Niš i Kragujevac, a mi smo jedina ustanova u Vojvodini koja ih primenjuje - navodi dr Stojanović.

Simptomi

Simptomi bolesti su svakodnevni i stoga ljudi često ni ne obraćaju veliku pažnju na njih. U početku se javlja kašalj, otežano disanje, slabost i malaksalost, javlja se bol u grudima, gubitak težine. Kasnije, kada tumor već naraste i napravi se opstrukcija, javlja se upala pluća i pacijenti počinju da iskašljavaju krv.

Da bi pacijenti mogli da dobiju ovu terapiju, moraju da se urade testiranja, koja se takođe rade samo na Institutu, a i testovi se dobijaju iz donacije.

- Ukoliko postoje pozitivne genske tumorske mutacije, može da se primeni biološka terapija, jer je to ciljana terapija i nisu svi oboleli kandidati za nju. To nije hemioterapija, pacijenti uzimaju tablete i o bolesti razmišljaju kao da je neka hronično oboljenje, što je i cilj lečenja, da se bolest prevede u hroničnu - objašnjava dr Stojanović.

Imunoterapija košta od 6.000 do 8.000 evra po pacijentu i Institut je dobio terapiju za dve godine za 20 obolelih koji su u četvrtom stadijumu bolesti. Ova terapija smanjuje tumor, a započeli su je prošle godine u martu. Od 20 obolelih, sada je živo 13 pacijenata, a bez ove terapije, niko ne bi bio živ. U pripremi je još jedan program, takođe iz donacije, koji će krenuti od oktobra i namenjen je za desetoro obolelih za godinu dana.

- Institut je jedina bolnica u Srbiji koja je od sopstvenih para, obezbedila novac za imunološku i biološku terapiju i to 180 miliona za lekove iz te grupe. Kada su iscrpljene sve mogućnosti hemioterapije, tada se primenjuje biološka ili imunološka terapija i to su lekovi koji se ne dobijaju o trošku Republičkog fond za zdravstveno osiguranje, a ne dobijaju se ALK inhibitori i imunoterapija. To je novac za jednogodišnje lečenje deset pacijenata - kaže dr Stojanović.

Institut je i jedina plućna bolnica u Srbiji koja već tri godine ima radioterapiju i nemaju listu čekanja na zračenje. Svi pacijenti kojima je indikovano zračenje, u roku od 30 dana dobijaju radiotrapiju, a dr Stojanović ističe kako je organizacija i način lečenja koji se sprovodi u Institutu, sada postao model koji se prihvata u celoj Srbiji.

Tekst i foto: LJ. Petrović