Видовдан, присећање на погинуле у ратовима: Темељ колективног идентитета
НОВИ САД: Широм Србије сутра се слави Видовдан, верски и државни празник, дан колективног сећања на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. Као државни празник обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља присећање на погинуле и умрле у свим ратовима.
Председник Србије Александар Вучић предводи у 12 часова државну церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти поводом обележавања 628. годишњице Боја на Косову.
Државна церемонија биће одржана код Споменика косовским јунацима у Крушевцу.
Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Крушевцом.
Видовдан је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.
На Косову пољу 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.
Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.
Иако је битка завршена с великим губицима с обе стране, и у којој практично није било победника, она означава почетак краја српске самосталности и вишевековне турске владавине на овим просторима.
Због симболичног страдања за цркву и државу, Видовдан је посебан значај добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500-ту годишњицу од Косовског боја.
Страдању српских војника посвећен је и споменик подигнут на Газиместану 1953, а на месту битке на Газиместану као ендемска врста цвета црвени косовски божур.
После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) сахрањено је у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.
У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600-ту годишњицу Косовске битке, где ће се сутра Видовдан обележити свечаном литургијом.
Овај велики празник Српска православна црква обележава широм земље, али и у иностранству.
Тако у Штутгарту литургију служи епископ бачки Иринеј, који ће пастору Евангелистичке цркве Манфреду Вагнеру уручити орден Светог Саве, за вишедеценијски напор на изграђивању добрих односа са СПЦ.
На Видовдан ће у храму Светог Саве, први пут бити прослављена слава крипте овог храма, посвећене Светом великомученику кнезу Лазару.
У древној Лазарици, задужбини Светог кнеза Лазара у Крушевцу, Видовдан се прославља светом Литургијом, свечаном литијом градским улицама и поменом код споменика јунацима Косовског боја.
У цркви Лазарици на Звездари, где се деценијама чува честица моштију Светог великомученика и кнеза Лазара, после литургије и уз литије одржава се помен јунацима Косовског боја и свим српским јунацима од Косова до данашњих дана.
И. В.
