Vidovdan, prisećanje na poginule u ratovima: Temelj kolektivnog identiteta
NOVI SAD: Širom Srbije sutra se slavi Vidovdan, verski i državni praznik, dan kolektivnog sećanja na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. Kao državni praznik obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predvodi u 12 časova državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja državnih i vojnih počasti povodom obeležavanja 628. godišnjice Boja na Kosovu.
Državna ceremonija biće održana kod Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu.
Organizator komemorativne svečanosti je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u saradnji sa Gradom Kruševcom.
Vidovdan je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Na Kosovu polju 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu.
Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.
Iako je bitka završena s velikim gubicima s obe strane, i u kojoj praktično nije bilo pobednika, ona označava početak kraja srpske samostalnosti i viševekovne turske vladavine na ovim prostorima.
Zbog simboličnog stradanja za crkvu i državu, Vidovdan je poseban značaj dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500-tu godišnjicu od Kosovskog boja.
Stradanju srpskih vojnika posvećen je i spomenik podignut na Gazimestanu 1953, a na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta cveta crveni kosovski božur.
Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.
U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke, gde će se sutra Vidovdan obeležiti svečanom liturgijom.
Ovaj veliki praznik Srpska pravoslavna crkva obeležava širom zemlje, ali i u inostranstvu.
Tako u Štutgartu liturgiju služi episkop bački Irinej, koji će pastoru Evangelističke crkve Manfredu Vagneru uručiti orden Svetog Save, za višedecenijski napor na izgrađivanju dobrih odnosa sa SPC.
Na Vidovdan će u hramu Svetog Save, prvi put biti proslavljena slava kripte ovog hrama, posvećene Svetom velikomučeniku knezu Lazaru.
U drevnoj Lazarici, zadužbini Svetog kneza Lazara u Kruševcu, Vidovdan se proslavlja svetom Liturgijom, svečanom litijom gradskim ulicama i pomenom kod spomenika junacima Kosovskog boja.
U crkvi Lazarici na Zvezdari, gde se decenijama čuva čestica moštiju Svetog velikomučenika i kneza Lazara, posle liturgije i uz litije održava se pomen junacima Kosovskog boja i svim srpskim junacima od Kosova do današnjih dana.
I. V.