Шуме су битан борац против климатских промена

Каже се да су шуме и клима суштински  повезане - нестанак или деградација шума је и узрок и последица климатских промена, из чега произилази обавеза одржавања шума које могу издржати климатске промене и умањити њихово негативно дејство на добробит људи.

По речима самосталног стручног сарадника за гајење и заштиту шума у ЈП “Војводинашуме” дипл. инж. шумарства Слађане Дабић, шума је најсложенији екосистем на земљи. Она представља биљну заједницу шумског дрвећа које утиче међусобно, али и на окружење у којем се налази. Има бројне позитивне функције и трајан, увек актуелан значај за људско друштво и сав остали живи свет.

– Позитивне функције шуме се могу сврстати у три основне категорије, а то су производне или привредне, заштитно-регулаторне  и социо-културне функције – каже Слађана Дабић. –  Потребно је нагласити да су посебно значајне функције које се односе на заштиту биодиверзитета, земљишта од ерозије, заштиту вода, од имисионих штетних дејстава, регулацију климе, заштиту саобраћајница, заштиту од погледа, производњу сировине која има високу употребну вредност као и рекреативне функције. Општепозната је чињеница да шуме доприносе ублажавању негативних утицаја климатских промена. Оне модификују локалне и регионалне климатске услове тако да унапређују квалитет живота и непосредно утичу на здравље животне средине.

Дабићева напомиње да су температурне амплитуде мање изражене у, и око шуме, ваздух је чистији, нема непријатних мириса, а бука је мање изражена, што погодује свом живом свету. Ветрозаштитни појасеви у којима доминирају дрвенасте врсте су посебно важни поред саобраћајница где доминантно дувају јаки ветрови, јер их успоравају и смањују снежне наносе на путевима.

Садња дрвећа једна је од акција које Покрет горана Новог Сада (ПГНС) у овогодишњем појекту “Зелене иницијативе за зелени Нови Сад”, који је почео у априлу, планира да спроведе. Суштина тог пројекта је да се кроз широку медијску кампању информишу грађани Новог Сада о климатским променама. Посебан акценат је овог пута стављен на покретање грађанског активизма и укључивање грађана у конкретне акције као шо су садња дрвећа, чишћење обале Дунава и паркова. У питању је наставак пројекта који је лане реализован у сарадњи са Београдском отвореном школом, Младим истраживачима и Инжењерима заштите животне средине, а који је део програма “Снажно зелено”, чији финансијери су Европска унија  Фондација Фридрих Еберт.

Као врло важан истиче податак да су истраживања показала да засад тополе стар 20 година везује приближно девет тона угљен-диоксида по хектару годишње, односно да током једне опходње, а то је 30 година, веже чак 288 тона угљен-диоксида по хектару. Врсте дрвећа које расту поред водотока као што су врбе и тополе, пречишћавају земљиште и воду загађене разним полутантима, укључујући тешке метале, нафтне деривате, хербициде и органска једињења (процес фиторемедијације).

– Генерално, шуме током развоја у своје ткиво уграђују угљеник, па су у том смислу од непроцењивог значаја за смањење ефекта стаклене баште. Са тим у вези, у новије време је посебно наглашаван позитиван утицај шуме на Зелену економију која као таква обезбеђује одрживост на  Земљи. Веома је интересантно да се поједине функције преплићу на једној истој површини, а задатак шумарства као струке је да између осталог омогући неометано и равномерно задовољење свих функција шума, на чему се управо и заснива савремено, полифункционално газдовање – наглашава Дабићева.

Западни Балкан се сматра једним најбогатијих региона у Европи када је реч о  шумама. То богатство се одликује великом површином под шумама, али и великим бројем биљних и животињских врста које живе у шумским екосистемима, као и лепотом предела. Међународна организација - Савет за управљање шума (Форест Stewardship Council ФЦС) дефинисала  је 1999. године концепт шума високе вредности очувања као концепт којим се идентификују и штите шуме које имају изузетну еколошку, социо-економску, културну вредност, односно вредност за очување биодиверзитета и предела. Управљачи шумског подручја које је сертификовала ФЦСорганизација, дужни су да у оквиру тог подручја идентификују шуме високе вредности очувања и да њима одговорно и одрживо управљају, на начин да негују и штите све њихове вредности.

Зорица Милосављевић