Студенткињи Емилији Поповић Бранкова награда Матице српске

Жири за доделу Бранкове награде Матице српске прегледао је 21 рад, који су доставиле одговарајуће катедре филозофских и филолошких факултета из: Београда, Новог Сада, Крагујевца, Бања луке и Никшића.

Жири је једногласно одлучио о додели, а поред Емилије, другу награду добио је Лазар Срдановић за рад “Метафоризација као умјетнички поступак у бескрајној причи” Михаела Ендеа са Филолошког факултета у Никшићу. Трећу награду деле Наташа Бановић за рад “Поетика барокне књижевности у збирци Пландовања Ивана Џива  Бунића” са новосадског Филозофског факултета и Јована Suvajyić за рад “Деперсонализација као аспект модернизације приповедања у Новембру Гистава Флобера и Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског” са београдског Филолошког факултета.

- Сам концепт конкурса Бранкове награде говори о томе да ментори пријављују радове и предлажу их за овај конкурс. Нисам била сигурна да ли ће ме менторка пријавити и веома сам се изненадила када сам сазнала да је то и учинила - каже Емилија за “Дневник”. 

Прочитала је доста литературе, реч је о повећем списку и то све како би што уверљивије и што боље конципирала и написала рад.

- Сама сам дошла до теме, читајући не толико секударну колико примарну литературу и драмске текстове Момчила Настасијевића. Схватила сам да се као константа у његовим драмама јавља мотив инцеста. Истовремено, даљим истраживањем сам схватила да су сви који су проучавали  у веома кратким сегментима говорили о овом мотиву и уколико то раде, говоре искључиво о нечему што има негативан предзнак, нечему што одводи ликове самих драмских дела у лудило и тескобу. Међутим, својим истраживачким радом дошла сам до тога да је инцест заправо нешто више, да он представља метафору, односно алегорију уметничког стварања јер до самог родоскрвног греха у тим драмама никада не долази. У последњој драми Момчила Настасијевића отвара се једно позитивно тумачење овог дела и драма се завршава позитивно, где је дошло до  свеопштег измирења. Дакле, ја сам тиме хтела да докажем да је мотив нешто више и према процени стручног житрија успела – појаснила је Емилија. 

Себе за десет година види у Србији, јер, како каже, уколико је Момчило Настасијевић могао живети у Србији, моћи ће и она. 

Награде је  уручио председник Матице српске професор др Драган Станић. Он је казао да су награђени радови велики капитал студентима за све што ће у будућности радити. 

Поводом 100. годишњице смрти песника Бранка Радичевића, у његов спомен Матица српска је установила награду за студенте филозофских и филолошких факултета под именом, “Бранкова награда”. Од тада Матица српска сваке године традиционално додељује ову награду. За студенте је престиж да им радови буду конкурисани до стране ментора, тако да је жири имао изузетно тежак задатак да међу одличним радовима изабере најбољи. Жири је био у саставу: професор др Војислав Јелић, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден, доц. др Наташа Половина и проф. др Сања Париповић Крчмар.    

Слађана Аничић Илић