Студент генерације Река Корхец: Свет бројева и пољопривреда избор су мог срца

Брзина коју постиже у савладавању материје делом је, сматра, резултат једне од њених врлина.

– Уколико имам обавезу, без обзира на то како се тренутно осећам, какво је време, колико имам енергије, седнем и максимално се концентришем, захваљујући томе што живим у шесточланој породици, те сам увек била приморана да искључим спољни свет – напомиње Река Корхец. – Посебно сам поносна што се ничег нисам одрицала, нити сам имала иједну кризу током студирања.

Интересантно је што се на почетку академског живота борила са језичким баријерама, будући да је увек живела у средини са мађарском већином.

– Основну и средњу школу завршила сам на мађарском језику и углавном се дружила са „мојима”. Међутим, осећала сам да морам бирати тежи пут јер само идући таквим можемо сакупљати успехе на које ћемо бити искрено поносни. То је био главни мотив да студирам овде, у Србији, иако практично нисам активно користила српски језик. Само неколико месеци листања речника и стално размишљање на два језика уродило је плодом већ за пола године – каже саговорница, признајући да усавршавање истог практикује и дан-данас.

Који факултет изабрати, за њу никад није била главоломка, те се после гимназије уписала на смер Аграрна економија и агробизнис Економског факултета у Новом Саду, остваривши тако и намеру да промени град у којем је провела средњошколске дане, на шта ју је додатно мотивисала сестра која је већ тада студирала у престоници културе.

– Изузетно ме интересује свет бројева, статистика, рачуноводство и математика, али са друге стране пољопривреда, очување животне средине и еколошка свест имају примарни значај у мом животу – додаје, уз опаску да је на то утицало и породично пољопривредно газдинство. – Од тренутка уписа на факултет чврсто верујем да је економија грана науке у оквиру које желим да продубим и увећам своје знање. Негде сам прочитала да се сваки човек врати ономе што је највише волео када је имао девет година. Када смо се играли, увек сам ја била банкар. То заправо служи као најпоузданији доказ да ми је то урођено и да није било никаквог спољног притиска. Ово подручје је избор мог срца и зато могу толико да уживам у њему.

Како тврди, већ у раном детињству пробудила се у њој жеља да проширује своје знање ван граница наставног материјала. Ово је био главни разлог да се окуша на различитим међународним и државним такмичењима, на почетку из математике, мађарског језика, атлетике и веслања, а у гимназији, осим у наведеном, из историје, социологије и српског језика. Како у основној, тако и у средњој школи, стекла је титулу ђака генерације.

Током протеклих година, учествовала је на разним домаћим и иностраним научним скуповима као предавач, те је побрала бројна признања: прву награду 2019. и 2020. на Конференцији Студентског дома „Европа”, у Секцији за економију, као и на 18. и 19. Војвођанској мађарској научној конференцији студената (друштвене науке). Године 2019. наступила је и на III Интердисциплинарној конференцији „Мора” у Сегедину, а 2021. на 35. Државној научној конференцији студената Мађарске, у секцијама пољопривредне и економске науке, а затим на 15. Научној конференцији студената Закарпатске области, одакле је понела трећу награду, док се са 20. Војвођанске мађарске научне конференције студената (друштвене науке) вратила са првом наградом.

Од школске 2020/2021. члан је Колегијума за високо образовање војвођанских Мађара (Вајдасáги Magyar Фелсőоктатáси Kollégium) и Фонда за младе таленте Карпатског базена (Кáрпáт-меденцеи Техетсéгкутатó Alapítvány), а од ове стипендиста Фонда за таленте „Collеgium Талентум” (ХУ) и програма Pallas Athéné-a. У оквиру наведених фондова спроводи истраживања: „Финансијску анализу производње лешника у Србији”, „Економске аспекте производње лешника”, те „Примену, упоређивање и анализу предности и недостатака метода вишекрите-

ријумског одлучивања”. Трипут заредом била је ментор за студенте прве године Економског факултета у оквиру програма Националног савета мађарске националне мањине (Magyar немзети Танáцс), а од ове школске године је демонстратор на Економском факултету у Суботици из предмета Пословна и финансијска математика и Статистика. Током основних студија је, како каже, учествовала на два такмичења у решавању студије случаја.

Њена крилатица је да из дате ситуације треба извући најбоље, те да постоји много малих врата која само чекају да уђемо.

– Посебно сам срећна што сам у ситуацији да могу градити односе не само са домаћим већ и са мађарским научним круговима. Досад сам учествовала на два интензивна курса из области вођства у агробизнису у Мађарској, у оквиру којих сам имала прилику да радим са мотивисаним младим људима сличног система вредности. На тај начин можемо добити друштвени капитал из којег ћемо створити многе предности у будућности. Засад, мени је ово сасвим довољно. Што се тиче планова, још увек балансирам између две стране: академског пута или света агробизниса. Желим да се окушам у оба подручја како бих донела најрационалнију одлуку – додаје, напомињући да је једна од каријера већ у току, а друга следи у наредним месецима.

С. Милачић